Ako nekom bendu treba odati priznanje, onda je to Darkwood Dub, jer kad bend napravi sedam albuma od kojih su gotovo svi odlični, a to je dokaz koliko su zapravo veliki. Nedavno su objavili svoj najnoviji uradak nazvan “Jedinstvo“, a kako nisam imao strpljenja čekati njegovu promociju u Zagrebu, odlučio sam se na put do Ljubljane.
Mjesto radnje je bila Menza pri koritu, jedan prelijepi mali klub u Metelkovoj ulici koji me malo asocira na zagrebački KSET.
Mislio sam da naši klubovi kasne s nastupima izvođača, no shvatio sam da će ih ovi debelo prešišati, tako da me na kraju ipak nije iznenadila činjenica da je Darkwood počeo tek oko 23:30, kad su uspjeli skupiti nekih 300-350 ljudi. 
Krenulo je odmah u glavu s par novih stvari s “Jedinstva”, preciznije “Šećer“, “Ženeva“, “Dišem“, da bi nastavili sa “Sudar“, “Treći vavilon“, “Elektropionir“, “Dorćolac“, pa opet par novih (“130“, “Stvarnost“, “U svim pravcima“). 
Bez obzira što su nove stvari super kad se izvode uživo, dojam je da su ipak malo pretjerali s njima svirajući po tri nova komada uzastopce. Opravdanje se ipak može pronaći u činjenici da malo tko u publici poznaje tekstove, pa je možda i to razlog za takav postupak.
Publika je u početku također hvatala zalet, nerijetko je i pričala međusobno, no što se kraj bližio postalo je jasno da će ipak biti sve življi i življi. Jezična barijera je postajala sve manja i manja prepreka jer su pjevač Vuča i Darkwoodovci odlučili prebaciti u petu brzinu.
Nakon laganije “Kolotečine“, koja je ujedno označila i početak buđenja publike Darkwood je nastavio s par turbo brzih stvari, “Robot“, “Prostor između nas” koja je publiku definitivno bacila u ekstazu, zatim “Ispod reaktora“, “O pustinji“, da bi prvi dio većeri završili s divljom electro pjesmom “Nedaleko odavde“.
Nakon svega je bilo realno za očekivati da će ta naizgled hladna slovenska publika tražiti bis, no da će ih tražiti još dva i da ću zbog toga umalo zakasniti na vlak za Zagreb, tome se stvarno nisam nadao ni u najluđim snovima.
Mislio sam kako bi bilo dobro da za bis izvedu “Nova dostignuća”, “Supernovu” ili “Regione”, no bend je imao u rukavu druge aseve. Za prvi bis su izvedene “Vrtlog vira“, “Baobab” i “Zapremina tela“, za drugi pak “Spori vavilon” i “Ptice“, prilikom koje se na binu skroz spontano popela jedna očito oduševljena cura iz publike te je s ostatkom benda dočekala kraj u laganom dub ritmu.
Koncert je stvarno bio fantastičan, kao i publika koja se na vrijeme probudila, tako da mogu sa zadovoljstvom konstatirati kako mi nije žao što sam otišao u Ljubljanu bez obzira što su prognoze najavljivale snijeg i loše vremenske ne(prilke). Ljubav prema Darkwoodu je ipak prevagnula.
Premda su kod nas jako popularne ironične izjave na račun karakternih osobina stanovnika susjedne nam države, doživjeli smo skroz obrnut tretman, tj. ljubaznost na svakom koraku. Kao što Buldožer kaže “Slovenija zemlja mog sna”. I zaista. Vidimo se uskoro.
