Još jedna godina je prošla. Muzička scena u Hrvatskoj stane, pa krene, pa se zaleti, pa opet stane. Neki spremaju oproštaj, pa se javljaju neki novi klinci, neki mijenjaju stil, neki se prodaju, neki samo sviraju, neki samo snimaju, a neki će i dalje raditi ono što vole i u čemu uživaju. Upravo u zadnju kategoriju spada jedan čovjek. Vođa jedne odlične zajebantske zagrebačke generacije, zabavni i uvijek nasmijani umjetnik, uspješni suprug i tata, dio ekipe Genijalaca, vječiti i iskreni rocker, vođa Psihomodo popa. Svi ga znate! Dame i gospodooooooo, Davooooooor Gobac!!!
Pozdrav, Gobac. Idemo malo proletit kroz tvoju karijeru. I bez brige, intervju neće bit preslužben, pa se možeš opustit.
Pa da, ja sam i inače poznat kao jedan jako ozbiljan i uštogljen čovjek, ha ha! Imate možda kaj za smotat? Ha ha ha…
Da smo znali, dofurali bi nešto, ha ha. Kako ste sad, nakon završetka godine, zadovoljni s ovim zadnjim albumom?
Pa, zadovoljni smo. Znaš kaj, ovu godinu smo puno radili, puno smo svirali. Al čuj, ovo s diskografijom je sve u banani, jebote. Niš se prodaje! Pa preskupi su CD-ovi. Spržiš si ga za 3, ma kaj za tri?! Za kunu si spržiš CD! Ja si isto pržim, jer ne patim na te omote. Bitna mi je muzika. Al s druge strane, vidim da ima publike, tak da se desilo da 4-5 godina nismo imali ovako uspješnu godinu.
U spotu vam glumi Krešo Jengić. Puno se priča zadnje vrijeme o njemu. Kako je došlo do te suradnje?
Pa gle, o ovom trenutno ne bi htel pričat. Mi njega već znamo jako dugo, više od 10 godina. Živi od mene nekih 300 metara. On je na našem spotu završil jer ga i kamere vole, i bil je u tom Big Brotheru i znamo ga. Imali smo namjeru radit spot i ispalo je da nam treba, jebiga, neki onak simpatičan i smešan lik, jer je to više nekakva zajebancija o nekom antiheroju. Onda smo skužili “Jenga je super za to!” i bila je to super suradnja.
Kakva je bila koncertna sezona? Kako je na svirkama izvan Hrvatske?
Odsvirali smo prek 50 koncerata, kaj je za Hrvatsku, za jedan rock’n’roll bend – super. Bili smo po Bosni, za novu godinu u Beogradu, po Sloveniji… Ma ovo za Novu godinu je bilo super. A čuj, vremena su drugačija, al mi smo posle rata tam bili prvi put tek 2000. i imali smo punu dvoranu. Al sad je to sve normalno. I njihovi dolaze sim, i mi idemo tam. Nije to više nikakvo čudo. Nova godina je bila fakat dobra. To je bilo u centru Beograda, svirali su bendovi iz celog sveta, a imali su to dobro organizirano. Ne znam opće kak je tu bilo…
Pa tu su bili Parni valjak i njihov oproštajni koncert. Jel planirate vi kakav oproštajni, ili ono do smrti ko Rolling Stonesi?
Pa, kaj ja znam. Za sad nemamo namjeru imat oproštajni koncert. Mi smo svoj zadnji oproštajni koncert imali 83., ha ha. Pa nikak da se oprostimo. Al dobro, tad smo se zajebavali na tu foru.
Jesi li ikad razmišljao, kad ste počinjali tamo na početku ’80-ih, da ćeš postići ovakav status sebe i Psihomodo popa?
Ma znaš kaj, i nisam baš. Mi smo zbilja to radili zato kaj smo to volili. Pa nisam ja počel s bendom da bi kasnije imal neki status, nego zato kaj sam htel svirat rock’n’roll. Mi smo zbilja uživali, nije da smo zaradili ne znam kakvu lovu u životu, al smo se zbilja izdivljali i nazajebavali. Ostvarila nam se gomila naših snova, a sad živimo od toga. I jako mi je drago zbog toga, jel popizdil bi da moram ić na neko radno mjesto svaki dan ujutro. Il da moram kopat kanale.
A ovo na telki, osim muzike?
Ma i to mi je jako drago i zabavno. To mi je, ajde recimo neki ovak hobi il tak nekaj. Mislim, mene kamera voli, a i prije sam glumil u nekim serijicama za djecu, neke emisijice. Al ja sam uvek radil tak nekaj. A Genijalci su mi baš dobro uletili, skroz mi se sviđa ta forma, i vesel sam kaj je na velikoj televiziji takva forma bez scenarija. Mi tam sednemo i onak, zdravo se zajebavamo. Poslije oni u montaži nekaj kaj im se ne svidi, vade. Al vidim da baš i ne režu nekaj previše.
Rekao si da si ostvario snove. Jel to znači da si upoznao The Ramonese?
To sigurno! To kaj sam sviral s The Ramonesima dva koncerta i sviral sam s Iggy Popom. To su za mene dva najveća sna. Još samo da Stonese upoznam i Joe Strummera. Al dobro, njega više ne bum upoznal, možda gore negde na nebu, ha ha. I Dee Dee Ramonea nisam nikad upoznal, jer kad su došli već je C.J sviral s njima, a ja obožavam Dee Deea. Dee Dee je bil lud, al jebiga taj tip je zmislil 80% mjuze kaj The Ramonesi sviraju.
Kakve su ti impresije na njih?
Ma super! S The Ramonesima sam bil skroz oduševljen. Mi smo to vreme prvi koncert imali u Zagrebu ’90, i oni su bili u velikoj frci. To je bila velika dvorana, a nisu oni baš u to vreme tak velke prostore svirali. I tu su bili nekak nedostupni, al kad smo došli u Ljubljanu se sviralo u malom Tivoliju, i to pred nekih 4 soma ljudi. Tad su bili dosta smireniji, iako Joey je već tad bil u kurcu, jebiga. Prije svakog koncerta su ga na hitnu furali da ga napune s vitaminima. Već tad je imal problema s tim limfnim žlijezdama. Al super tip i genijalan čovjek. Mislim, Joey Ramone je jedan od najvećih rock pjevača, to je 100%! Mislim, ko tog nije svjestan, taj nema pojma kaj je rock’n’roll. Strašan pjevač, strašan tip i jedna senzualna osoba.
Taj koncert je radil Vidmar. I onda nas nije htel spojit, kužiš – Slovenac! Čak je i išel lepit plakate, pa je prelepil da se nas opće ne vidi. Pa hteli smo ga ubit! I onda smo gledali The Ramonese dok su svirali i kad su sišli s bine došli su do nas i rekli da dođemo u garderobu da se upoznamo. Jer, kad smo mi svirali prije njih, svi su se nacrtali ispred bine da nas čuju. Znaš kaj je to nama značilo! Jer tad, te ’90 sam ja imal 26 godina. Znaš kaj, bil sam u nebu, ha ha.
A kako je bilo s Iggy Popom? Jel se on očistio od svega?
A Iggyjcu nisam uspel upoznat, jel sam se napil i onda mi je rekel menadžer posle svirke: “Daj dođi za nekih 10 minuta da malo dođeš k sebi, pa ću te upoznat”. “Al ja sam support!”. “Je je, znam, gledal sam vas, odličan bend.” I Iggy nas je gledal. I onda sam se opet zapil, pa sam došel za nekih pol sata i ovaj mi je rekel: “Jebiga, otišel je”. Tak da njega nisam uspel upoznat.
A kaj se ovog drugog tiče, pa mislim, on ima 60 godina, stari moj! Mislim da ipak on zna kaj radi, pa gle ga kak zgleda! Vidiš kak funkcionira, pa nemreš ti sa 60 brijat isto ko s 20. Al on je stari mačak. On je tata, jebiga! Ja sam se čak jako iznenadil, kak ga dugo slušam, tek sam tad na Krku skužil da šepa. To opće nisam znal, jebote! Šepa čovjek! Al je odličan. Mislim, na stageu je on kralj. On se gore tak kreće da nemreš opće niš skužit da ima kraću nogu. Nevjerojatan tip, jebote! Ta energija koju on sa 60 godina pruža…. Mislim, ja obožavam Stonese, al sorry, Iggy je tata! Jebeš Jaggera, on je šminker. Ja i njega volim, on je inteligentan tip, napisal je genijalnih stvari, super glas, sve pet… Al iggy je ostal rock’n’roll, a Jagger je nekaj drugo. On je vanzemaljac!
A ko su vam bili uzori od bendova kad ste tek počinjali?
Pa čuj, mi smo ti tada slušali svašta. Kad smo počinjali nije to odmah bio Psihomodo. Jer moj prvi bend je bio Klinska pomora. Mi smo na punku odrasli, a ja sam s 13 godina prvi put izašel na stage. Onda su nam uzori bili Sex Pistolsi, The Clash, The Ramones. Prva garnitura punka se slušala, New york Dollsi, jebiga. Na The Stoogesima se raslo, a onda u vreme kad sam ja uletil u Neron, jer nije se Psihomodo odmah tak zval, tad se već slušalo Squeeze. Tad sam i The Velvet Underground otkril, Bauhausi su bili tranu. Početkom ’80-ih je bilo fakat dobrih bendova.
Da, na početku karijere dosta se čulo Velveta u vašim stvarima, bilo je čak i obrada.
Da, pa ja Velvete dan danas znam pustit. Još da mi je Lou Reeda upoznat… Čul sam da je u Ljubljani i ići ću to gledat. Al ne znam kak ćemo bit s datumima. Imamo nekakav plan za svirku negdje u 3. mjesecu, u Backstage klubu u Münchenu koji nije samo za hrvatsku ekipu. To je ipak svjetska scena. Imamo neke kontakte, sad čekamo datum. Budemo si probali čopit nekakvog agenta za po Njemačkoj, da odsviramo gore još nekaj, jer mi smo se tu već 5 puta odbili od plafona. Nemreš ti kod nas s rock’n’roll bendom. Tu imaš taj neki limit, jedino da sad ideš ko Bijelo dugme kombinirat s narodnjacima, al mi smo odrasli na zapadnjačkoj mjuzi. Američkoj i engleskoj, tak da ja ne jebem ovo tu. Domaćicu nemrem slušat.
Što se tiče te inozemne karijere. Kako vam je bilo onda kad ste na MTVju završili?
Taj MTV je bil jako čudan ulet. Nevjerojatno! Mi smo bili sfleširani s tim. Ja sam bil uvjeren da ćemo mi ić s tim dalje. Al u principu, nas je dosta rat sjebal s tim. Pukle su veze s cijelim svijetom. Ono, to sad zgleda malo glupo, al to je istina! Mi smo se ipak jedini s tog festivala u Nizozemskoj pojavili na MTV-ju. Od 600 bendova!
A ono tvoje skidanje davnih dana. Jel to bilo isplanirano?
Ma to je bilo spontano. Ja sam se ’83 godine prvi put skinul u Kulušiću. Tad su me skoro redari izbacili ravno sa stagea na cestu. Ja sam im rekel: “Ja sam umjetnik!”, a oni meni: “Pa daj se pogledaj kak zgledaš. Kaj, to je umjetnik?!” A posle sam postal svjestan da je to to, i onda sam to radil neko vreme, al uvijek je bilo spontano. Nikad se nisam naručeno skidal. Kad bi se dobro napil i dobro zasviral, ja bi se skinul.
Sjećaš se možda nekih neugodnih situacija od strane publike?
Pa čuj, nekad je bila svakodnevna pojava na našim koncertima da ekipa baca stvari na stage. Stenjanje, zavijanje, zalijevanje, gađanje… Jednom smo u Palachu u Rijeci svirali. Svi su tak pljuvali, ja sam popizdil! Sa stagea se sa strane može otić u wc, pa sam napunil kantu vode. Još je neki frajer tam bljuval, al sam bil tak dobar pa mu nisam dal mi malo i u kantu napuni, ha ha. I onda sam donel kantu vode na stage i rekel sam ak još samo neko pljune ja zalijevam, jebiga. A dolje se nemre niko okrenut kolka je gužva. I doleti slinica i ja PLJUUUS!, jebote, ha ha. A to su bila ta vremena, bila je dobra zajebancija.
Sad si posto velika ličnost tu kod nas. Nekad su te slušali samo punkeri i rokeri, a sad te i mame ganjaju za svoje kćeri. Kak gledaš na to?
Kaj sam velika ličnost? Fala, ha ha. Ono, “Biste li dali ruku svoje kćeri nekom od nas?” To je bila i naša prva kampanja nakon prve ploče. A kaj ti ja znam? Ja sam samo radil ono kaj sam volel, jebiga. Tak je ispalo, a sad, da neke stvari dobro radim, radim. A to ti je tak u životu. Ak na nečem ustraješ to bu valjda jednom dobilo i neke pozitivne odjeke. Mislim, to se desilo mnogima. Cijeli život su bili dosljedni i to im je upalilo. Evo, recimo Stonesi. Počeli su ko neki mali blues bend u ’60-ima kad se blues sviral po podrumima, a sad su s istim tim najveći bend na svijetu!
Kaj veliš na njih sad?
Dobar je i ovaj novi album njihov, al ipak se zna kaj je najbolje od Stonesa – “Sticky Fingers”, “Beggars Banquet”, “Exile On Main Street”. Zna se kaj su Stonesi! Ali i ovo je uredno za ljude od 60 godina. Sasvim dobra rock and roll ploča.
Hoćeš i ti tak kao i oni sa 60 godina?
Pa ja se nadam da budem! Ak bum živ i ak me bude zdravlje poslužilo. Jer ja to fakat ne radim radi love. Ja to i dan danas radim zato kaj to volim.
A kako ti ide slikanje?
Pa ide mi, ali nisam već dugo. Nekakvu sliku novu doma radim, nemam vremena. Al ne zarađujem ti ja na tome, ne prodajem svoje slike. Neke slike sam poklonil frendovima i nešto grafika, ali ne prodajem slike.
A da zagusti s lovom? Jel bi ih onda prodavao?
A kaj, da zagusti s lovom… Ima milijon stvari koje možeš radit za lovu. Mislim, možeš se i jebat za lovu! Zakaj bi prodaval svoje slike?! Pa imal sam ja ponude za slike, al neću! Da me ne gnjave, rekel sam im: “Ove velike 35 tisuća eura, a ove male 30”. Ha ha.
Kak gledaš na scenu danas i prije kad ste tek počinjali?
’80-e su bile super. U to vreme nije bilo tolko kapitalizma, nije bilo tolko love, al je bila puno onak zdravija situacija. Sad je ipak sve dosta u grču, lova se počela ganjat. Al opet, s druge strane to za rock’n’roll nije loše! Situacija je dobra za rock’n’roll, bar imaš po čemu pljuvat, ha ha. Mislim, svi najveći rock bendovi današnjice su izašli iz kapitalističkih društava, al to je radi organizacije posla, zapad je uvijek bio organiziraniji. A mi smo onda mogli bit najbolji bend na svetu, al ko je znal za nas?! Iz Juge se jedino Laibach uspel probit nekam. Oni su se probili jer su bili neka alternativa, al su bili ekstremno fašistički nastrojeni, a sve su furali pod okriljem umjetnosti. Ekipa je gledala: “Gle ove iz Titove Jugoslavije dolaze sim, a izgledaju ko 3. Reich!” I onda je to prodavano kao underground.
A kad je bio prvi trenutak kad ste skužili da će biti nekaj od vas? Prvi menadžer kaj vas je progurao i to?
Pa, ne znam. Znaš kaj, mi smo ti od prvog trenutka imali čudnu vibru, mi smo odmah znali da bu nekaj od toga. Ne da sam znal, neg sam bil uvjeren! Naš prvi menadžer bio je Davor Butković, al je bil vrlo kratko, a prvi pravi menadžer je bil Piko Stančić nakon prve ploče. Iako se on nije bavil prije s tim, al bili smo frendovi, bili smo mu dragi pa nas je onda tak malo profural. Dobro, možda nisam mogel očekivat da bum dan danas imal Psihomodo pop, al za muziku sam znal i za to sam se već davno odlučil. Osećal sam to u sebi, i to me užasno veselilo. Nisam trebal ni jest ni pit.
A prvi koncert?
U Lapidariju. To ti je bil prepun Lap, čovječe! Svi iz naših škola. Bilo je to ’83 kao Psihomodo pop, a prvi koncert sam imal s Neronom ’82 u 9. mjesecu. Al u Lapu je bila ludnica! Dva bisa smo imali. Rasprodan Lap, znaš ono, sve pičke iz razreda. Doduše, kod mene nije bilo pički u razredu, al iz njihovih razreda, ha ha. Ja sam bil u Klaićevoj, kod mene su delikventi išli u razred. Delikventi i Luka Rajić, ha ha. Imal sam i jednog frenda u razredu, sad rastura po Silikonskoj dolini. Imal je plavu čupu do guzice i odmah su ga profesori mrzili, a već onda je matematiku i fiziku znal bolje od njih. Jednostavno je bil rođen za to.
A kak je nastala ideja baš za Psihomodo pop?
To smo Kepeski i ja zmislili. To nas je poteglo, jer smo u to vreme svašta slušali. To je bilo neko post punk razdoblje. Steve Harley smo slušali, jedan stari bend čija se ploča zvala “Psychomodo”. “Joj, gle koja dobra riječ!”, i tak smo tome dodali pop. Kao popularna mjuza, znaš ono Andy Warhol, Iggy Pop. A u tom momentu smo se zvali Neron, i onda sam ja jednostavno rekel: “Ajmo promijenit ime”.
Onda još nije bilo nikakvog mijenjanja članova?
Ne, tad još nije. Od tadašnje ekipe, danas su z menom bubnjar i basist. Kepa i saksofonist Branko su otišli. I došel je Sale. I onda sam ja Bradu snimil u njegovom tadašnjem bednu Ritam sa ovog svijeta, i čekal strpljivo da mu se bend raspadne. Jer, on je rekel da nemre napustit bend. Ja sam rekel “Ne, nema frke! Al ak se bend raspadne dođi k nama!” Pa je onda je došel i evo ga još uvijek s nama.
Kaj slušaš od novih bendova?
Pa čuj, novi bendovi… Hm… Pa volim si poslušat Queens Of The Stone Age, The Hivesi su mi oke, al su mi rekli da live baš i nisu nekaj. Franz Ferdinand mi nije nekaj, zvuče mi nekak ko neki bend iz ’80-ih kad su svi tak zvučali. I Green Day mi je odličan! Mogu ti reć da je “American Idiot” jedan fini komercijalni punk, al stari moj kak oni zvuče u živo! Gledal sam ih nakon “Dookieja” u Ljubljani. Ja sam dijete punka, pa kad sam videl da cijela dvorana pjeva, rekel sam: “Evo, punkerski snovi su se ostvarili!” To mi je odlična ploča. I baš zato kaj čujem i ’60-e u tome, a sve jednostavno, lepo, melodično. Volim takve stvari.
A kod nas, nažalost nisam videl nekaj posebno, makar bi ja volio da vidim nekaj, pa da me onak strefi u glavu. Uglavnom klinci danas fakat znaju svirat. S jedne strane, svi pjevaju na engleskom, al ajde dobro, makar ga niš ne razumijem. Onda me s druge strane sve fura na nekaj, al opet dobro. I Green Day su mi zvučali ko Jam, Buzzcocks. Al bih ipak volio da doleti neki novi ozbiljan bend da možeš reć “Wow!”. Recimo, ko kad smo mi izletili, kad je euforija od novog vala već padala, pa smo opet digli frku. Al nekak imam osjećaj da danas nema tak neki bend. Mislim, ne bi htel nikog uvredit.
Možda neki klinci iz kvarta?
Pa, ne znam. Evo, moj mali nekaj svira. Mislim, ne znam jel imaju kakav bend, al počeli su učit svirat. On ima 11 godina. Ko zna?! Možda bude nekaj.
Kaj veliš na uspjeh, recimo, Hladnog piva?
Pa čuj, znaš kaj? Ja sam njih gomilu puta znal vidjet kak prodaju novine na semaforu. I drago mi je sad, bili su uporni, i odlučili su furat taj neki svoj stil. Ali oni su išli na taj malo drugi kanal. Oni su ta neka Toy Dolls spika, oni nisu baš The Ramonesi. Pa mislim, bolje da je Mile uspio, neg da su i oni završili na tam nekim narodnjacima. A toga je već dosta. Ma ima ih pun kurac! Ja to nemrem izdržat! Meni su narodnjaci katastrofa. Nisam nikad ni bil ni zalutal u Lundicu il Pashu i tam se ne bi nikad ni pojavil. Ne bi me niko na to uspel nagovorit! Jedino da mi daju honorar, jebiga. Onda ćemo profesionalno, dogovorimo se o točnom trajanju mog posla, onda oke. Recimo 100 € po sekundi! Kaj, došel bi tam i bilo bi mi dosadno. Nemrem se ni napit jer već ne pijem nekih 7 mjeseci. Žuć me zaklala. Jednostavno, prestal sam pit. Al popil sam ja u životu ohoho.
Jel uživaš još u koncertima il ti je studio sad bolja spika?
A čuj, ja sam uvijek volil svirat live. To me uvijek furalo. Al i studio ima svoje draži, al to su dvije različite stvari. U studiu ti briješ, smišljaš, i dešava se ono kaj se više nikad ne bu. A albumi tak i tak nastaju tak da ja zmislim neke pjesmuljke, riječi, neki dio, neki kostur, pa tražimo soundove, ritmove i tak. A na koncertima imamo neku formulu koje stvari sviramo. Neke koje dobro funkcioniraju live, koje volimo svirat i imaš jedan dio za koji znaš da moraš svirat, jer rulja je platila kartu da i to čuje. Ko i Stonesi. Cijeli život sviraju “Honky Tonk Woman”, “I Can’t Get No”. Jer bez toga nema ni The Rolling Stonesa.
A kak gledaš na koncerte danas i prije?
Prije smo bili puno manijakalniji, a sad se orijentiramo na mjuzu. Prije smo razvaljivali, jer naši najbolji koncerti nikad nisu ni snimljeni. A sad opet vidim neke nove klince. I to mi je jako drago. Dan danas imamo tinejdžere, i to ti je znak da si još živ. Al dolaze bogami ljudi već i od 5 banki. To je super, jer sad fakat imamo već skroz šaroliku publiku.
Hoćete se potrudit i svirat sa Stonesima tu u Zagrebu?
Ma ne.. Zato kaj bend koji je predgrupa Stonesima, to je kurac. Ko da ti je netko pljusku opalil kad oni dođu na stage. Mislim, lepo je da ti piše sviral si sa Stonesima, al kaj buš tam?! Dobiješ 2 kvadrata bine, dofuraš si svoja pojačala, i po danu sviraš. I svi se pitaju: “Kaj je to? Neka buka tam dole. A gle, bend neki svira!”
A koga bi od njih htio prije upoznat, Jaggera il Richardsa?
Richardsa, definitivno. Al ja bi još najrađe upoznal Charlie Wattsa, to je tihi čovjek iza svih. Jer mislim da su svi oni skroz oke ekipa. Nisu oni ovo kaj mi mislimo, jer ti veliki ljudi kaj su sve prošli se obično ponašaju bolje nego tu neke novopečene zvijezde. Na koncert bum išel. Zaradil sam neku lovu, pa mogu ženi i djetetu platit karte. Ja bi samo radi klinca išel, jer ja sam Stonese gledal par puta, al hoću da to Vili vidi. Već sam ga vodil i na Blues Explosion, na Marilyn Mansona u Münchenu i tu u Puli.
Kaj veliš na cijelo to sranje oko Mansona tu kod nas?
Ma daj, to su gluposti! Tu se vidi da su naše institucije obične seljačine, koji ne kuže da je Marilyn Manson jedan inteligentan čovjek koji ima jedan takav izričaj. Oni su to odmah napumpali da je on neki vrag il kaj ti ja znam. Ma daj, ono… Tipične provincijalne fore. Frajeru su napravili veću reklamu neg kaj se opće mogao nadat. Veli mi mali, pa ono u Münchenu je bilo pet put žešće, a švabe nisu nikakvu frku digli. A isto su katolici ko i mi. To ti je isto kak je bilo s nama tu u Zagrebu kad sam se ja znal tu i tam skinut pa su rekli: “Ma to je njihov šou”, a kad smo otišli u neku ruralnu sredinu, tam samo kaj mi nisu dolazili predstavnici vlasti. To ti je samo dokaz provincijalnosti. Crkva je općenito digla svoju frku. Kaj sad, čovjek je takav. To je ko da gledaš horror film. A kaj, horror može bit u kinu, a Marilyn Manson ne smije bit na stageu? To je kazalište, jebemu!
Jel ti se općenito sviđa Manson? Hoćeš se i ti šminkat, kao i on, kad te bore pojedu?
Pa ko zna? Al meni ti je lepo koketirat s tim, ja sam uvijek volel tak nekaj napravit. I zadnje vreme si znam oči namazat iz zajebancije. Meni je Manson odličan! Sviđa mi se to koketiranje s rifovima iz ’70-ih. Vleče na T-Rexe, Sladeovce čak. Na te neke glam rock bendove, a sve onak hiper nabrijano i sproducirano. Frajer odlično pjeva, on se poigrava s tim, a to kaj si sad tri popa misle da je on vrag, pa ko ih jebe! Šminka je tradicija rock’n’rolla. To nije bilo čudno ni pred 30 godina kad su to David Bowie i Alice Cooper radili, pa zakaj bi bilo sad?! Meni je samo drago kaj još postoji taj kanal u rocku. Nek se on samo isfurava. Uostalom, dobro je rekel u novinama: “Ak je vaša vjera tak slaba da vam ju može poljuljat jedan koncert, onda ste zbilja jadni!” Uostalom, ovo je demokracija, ko hoće nek ide na koncert, ko neće nek ostane dome. Niko te ne tjera nikam.
Kako si općenito zadovoljan s medijima kod nas?
Pa dobro, meni je drago kaj su tu tri televizije, a u muzici ne trebaš bit preintelignetan da vidiš današnju situaciju. Rock’roll kao postoji, al narodnjaci i taj neki šund kaj ja nemrem slušat, to ljudi tak puše da njima opće ne treba reklama! Samo napiši plakat “Cajka” i svi odu na cajku.
Da li bi ti napravio neki svoj šou, kao Dvornikovi? Neka vrsta Big brothera u kojem si se također pojavio.
Ne bih. Da mene snimaju, oke, al ne bi dal da mi snimaju familiju. U tom Big Brotheru sam tak i tak provel svega nekih 8 sati. Pokril sam kameru, jer mi se išlo van i to je to. Al dobro mi je bilo nutra. Mi smo se istulumarili i otišel sam doma. Ne bi ja tam zdržal ni tjedan dana, a kamoli ekipa kaj bude po 100 dana tam. Da sam ja nutra, al pratim i kaj se vani dešava, to oke, al ovak nema šanse.
Kaj trenutno Psihomodo radi? Koji su planovi?
Imamo par pjesmica, pa sad provjeravamo kak to zvuči. Al neki novi album ove godine ja nikak ne bi izdaval. Neka turnejica po obali bu bila na ljeto, i još ćemo spotove skinut s albuma. Za “Lagano padam”, “Zbudil sam se jutros u hladnom znoju” i za “Baby”. Ta tri spota ćemo sigurno napravit još ove godine, i onda tam negdje za godinu dana možda nova ploča. Mislim, malo smo tržište, ne isplati se štancat ploče. I ovak jedna ploča zvrti dvije pjesme, a ima još dobrih pjesama koje niko ne čuje, a ispriku za turneju ne trebamo. Mislim, Madonna, kad izda ploču 5 godina ju razvlači, a još ima puno veće tržište i puno više love. Tak i Stonesi. Pa ne bumo mi onda tu štancali svaka dva tjedna.
Da li ti smeta što se klinci još uvijek više pale na starije stvari od Psihomodo popa?
Pa to je normalno. To je samo dokaz da su te neke pjesme postale klasik na prostorima Hrvatske što se tiče rock’n’rolla. Ali recimo “Linoleum Boy” starim generacijama nije baš neka stvar, al tinejdžeri baš tu stvar obožavaju. To vidimo na live koncertima. Tak da uživamo i u jednom i u drugom.
