Iako postoje već punih 15 godina, slovenski Psycho-Path za hrvatsku su publiku još uvijek prilično nepoznat bend, a mnogi ih vjerojatno najviše pamte kao predgrupu Girls Against Boys na njihovom prvom zagrebačkom koncertu 2002. godine. Nedavni koncert na Rokaj Festu bio je prilika da porazgovaramo s pjevačicom Meli i gitaristom Jernejem, koji su ujedno i osnivači benda.
Budući da nam je ovaj intervju omogućio Mr. Moonlee, recite nam za početak kako je došlo do suradnje s Moonlee Records?
Jernej: To je prilično jednostavna priča. Tomica, naš prijatelj, koji ima isto tako izdavačku kuću, je jednom prilikom rekao ‘Zašto vi ne biste izdali za Moonlee Records?’. Ja sam nato rekao ‘Što misliš, bismo li mi pasali s njima’, našto je on odgovorio da će se raspitati i za nekoliko dana je došao i rekao da su oni za stvar. Imali smo dakle ‘posrednika’. Ja sam bio za to, pritiskao sam malo bend, rekao sam idemo napraviti to… meni se čini da Moonlee jako dobro radi u ovoj regiji.
I vaš prethodni album izašao je za jednu stranu (njemačku) izdavačku kuću, zar ne?
Jernej: Zapravo izašao je za Less Noise More Music, sublabel jednog labela koji se zove Exile On Mainstream koji je pak povezan sa Southern Records. No onda je vlasnik Less Noise More Music imao neke ispade, neke stvari koje mi nismo mogli tolerirati i odlučili smo prekinuti suradnju. Inače bi radili još dalje sa Exile On Mainstream, isto tako još uvijek surađujemo na nekim drugim nivoima sa njima…
Osim izdavačke kuće, od zadnjeg albuma promijenili ste i postavu. Tko sada sve čini Psycho-Path?
Meli: U originalnoj postavi nas je bilo petero, na prošloj ploči bili smo kvartet, a sad smo opet petorka. Novi je bubnjar i još jedan gitarista i sad smo opet kvintet kao što smo bili na početku. I naravno, čuje se i na ploči da je nova postava.
Jernej: U stvari kad je moj brat (bubnjar Matej Šavel, op.a.) odlučio da više neće svirati, onda smo odlučili raditi s Dominikom koji ga je već jednom zamijenio tijekom jedne turneje. Onda je bilo logično da svira s nama Beko, drugi gitarista, njemu se raspao bend i onda smo mi rekli ajde, nećemo valjda pustiti najtalentiranijeg dečka u gradu da ode u neki drugi bend.
Kad već spominješ grad, jeste li svi u bendu iz Murske Sobote?
Meli: Sad više ne, zapravo nikad nismo ni bili. Ja sam u Mariboru, Jernej je u Murskoj Soboti, drugi gitarista preko tjedna živi u Ljubljani, tamo studira, Dominik, novi bubnjar je isto u Ljubljani…
Je li u maloj zemlji kao što je Slovenija možda nedostatak to što niste iz glavnog grada?
Meli: To nam je plus ako mene pitaš.
Jernej: Plus je sa osobnog gledišta, s gledišta humanosti, sa gledišta kreativnosti…
Meli: Ja mislim da je lakše raditi na periferiji…
Jernej: … ali ima neke minuse. Upornost je važna, bilo je teških perioda za nas, ali mi smo to savladali. Ali znam da bismo mogli još bolje i više raditi kada bismo živjeli u Ljubljani, to je normalno.
Recite mi nešto o suradnji s Bobby MacIntyreom koji je producirao vaš novi album? Meli: Pa mislim da je suradnja bila jako dobra, ne samo zato što je on jako dobar bubnjar, već i zato što ima uho i čuje neke stvari koje drugi nisu uspjeli izvući iz nas. Zapravo smo do sada na prethodna četiri albuma imali istog producenta. Plus, dobra je energija, s Bobbyjem nema pet minuta da nije cool… i u dvanaest dana snimili smo cijelu ploču.
Koliko je “The Ass-Soul Of Psycho-Path” različit u odnosu na prethodne albume? Zapravo, vaš svaki album razlikuje se od ostalih.
Jernej: Mislim da na ovom novom albumu možeš čuti baš ono što se može čuti i u prostoriji za probe. Ništa više i ništa manje.
Znači nije bilo puno zahvata na albumu?
Jernej: Ne, nije. S nekog gledišta on je jako skroman, ali to mislim sa pozitivne strane.
Meli: Ja mislim da su aranžmani možda najdorađeniji do sada. Nismo imali toliko vremena u studiju kao što smo imali za ostale ploče, ali mislim da je rezultat takav da smo ‘pročistili’ stvari. Mislim da je i Bobby tu pridonio da smo malo minimalizirali zvuk.
Jernej: Zvuk ranijih albuma je puniji…
Meli: Točno tako. Nama je bio izazov nekog drugog i sasvim novog pustiti u igru. Bobby dolazi iz sasvim drugih voda, on je bio pet godina bubnjar u Twilight Singersima s Greg Dullijem. To što je radio producentski je sve sasvim različito, od Mark Lanegana do Bad Brains, ali još nikad nije radio s nekim tko ima takav zvuk kao što imamo mi. Za njega je bio izazov, ali i za nas isto, da dopustimo da netko iz druge perspektive vidi našu muziku. Ja mislim da je to bilo dobro za obje strane.
Kako biste vi sebe okarakterizirali?
Meli: Rock!
To je preširok pojam…
Jernej: Ja sam smislio nešto kao ‘sexy, sonic, heavy’ rock, mislim da nas to najbolje opisuje.
Meli: A imamo i psihodelije u malim dozama… neki ljudi čuju i pustinju u našim pjesmama…
Jernej: Oni koji nas ne poznaju dobro smišljaju čuda… oni koji nas nikad nisu vidjeli uživo, slušaju ploču samo na mah, pa čuju kod nas npr. The Smashing Pumpkins…
To vam nije baš draga usporedba?
Jernej: Meni nije, ali Beku (gitarist Sašo Benko, op.a.) je!
Meli: Mi svi slušamo do neke mjere jako različitu muziku, ali imamo svi nešto što nas veže.
Na novom albumu jednu pjesmu je s vama otpjevao i Scott Bennett. Otkud on u cijeloj priči? Kako ste došli do njega?
Jernej: Scott Bennett je prijatelj Bobby MacIntyrea. Bobby je došao na ideju, odnosno ‘čuo’ Scotta kad smo snimali “Bekkognition” i odmah krenuo u akciju. Scott je trenutno puno zaposlen s radom na novom albumu Brian Wilsona, no kad je čuo pjesmu odmah je pao u naš fazon. Poslali smo mu tracks da snimi vokale, ali Scott je ubacio još gitarski solo… ono, fantastika! Inače, Scott je primio Grammyja zajedno s ostalim glazbenicima koji su radili zajedno s Brian Wilsonom.
Na albumu stoji i posveta Štefanu Šavelu-Pišti. Možeš li nam reći kome ste to posvetili album?
Jernej: Pišti je moj i Matejev (ex-bubnjar) otac. Umro je prije dvije godine na Bolu na surfanju. On je bio veliki supporter Psycho-Patha, a i veliki kritičar. “Désinvoltura” je bio njegov omiljeni album. Uvjeren sam da bi mu “The Ass-Soul Of Psycho-Path” bio isto tako drag album.
Surađivali ste i nekoliko puta nastupali zajedno s Girls Against Boys i njihovim pjevačem Scott McCloudom. Ima li kakvog nagovještaja nove suradnje?
Meli: Vidjeli smo se prije mjesec dana kada je Scott sa svojim novim bendom Paramount Styles bio u našem klubu – mi kažemo ‘naš’ klub jer je u Murskoj Soboti – i to je bio prvi put da smo se vidjeli nakon tri godine.
Kako vam se čini njegov novi zvuk?
Meli: Meni je krasan, baš onako ‘stripped down to the bone’ i mislim da je to baš ono što je on htio.
Jernej: Meni je to akustična varijanta Girls Against Boys, u biti ništa nije drugačije.
Meli: Je, ali on je ispao ogoljen do svoje substance i zapravo je u toj formi dobar. Meni Scott funkcionira i tako i kao Girls Against Boys.
Vi ste svirali i s New Wet Kojak, zar ne?
Meli: Jesmo, i s Operator, još jednim njegovim bendom.
Jernej: Mislim da smo sa svim njegovim projektima svirali osim s Paramount Styles.
Meli: Inače, Paramount Styles će se vratiti još jednom na jesen.
Spomenuli ste klub M.I.K.K u Murskoj Soboti, imate li vi kao bend veze s tim klubom?
Meli: Naš basista radi u tom klubu i organizira koncerte, a ionako smo svo vrijeme kad su koncerti tamo. I samo još da ti kažem, Scott je rekao da ako će doći s Girls Against Boys na još jednu turneju u ovaj dio Europe, neće svirati ni u Zagrebu ni u Ljubljani, nego u Murskoj Soboti! Rekao je da će možda još jedna turneja biti po cijeloj Europi, a ako će doći bit će to originalna postava Girls Against Boys. Ja se jako nadam da ćemo ih još jednom vidjeti, jer ako će se i dogoditi ta turneja, bit će zadnja.
Jernej: Mi kad smo bili s njima na turneji, primili su nas kao da se znamo već sto godina, znaš ono, tulumi poslije koncerta…
Meli: I znaš, nekad imaš bendove kojima moraš platiti da im možeš biti predgrupa. A oni bi nam, ako je bila dobra večer, još dali više novaca nego što smo bili dogovorili jer su rekli da zaslužujemo.
A kad već pričamo o Scottu, samo još jedna zanimljivost za kraj: naslov ove ploče, “The Ass-Soul Of Psycho-Path”, trebala je zapravo biti jedna pjesma sa Scottom kao gostom. No, to nikako nismo mogli realizirati jer on nikada nije bio u Europi i onda je to postao naslov albuma. Ali sad je u planu da ćemo surađivati zajedno na jednoj sasvim novoj stvari, to smo dogovorili sada kada je bio ovdje.
Jeste uspjeli vidjeti koji bend na Rokaj Festu?
Meli: Sasvim malo One Piece Puzzle jer smo se spremali za naš koncert i jednu pjesmu These New Puritans. Ali The Fall ćemo svi ostati gledati!
