Man Zero je zagrebački post rock trio koji sam gledao u nekim klubovima po Zagrebu i jako me zainteresirao njihov zvuk. Zadnji put sam ih gledao na ovogodišnjem festivalu Žedno uho u SC-u te sam pritom dogovorio intervju s njihovim basistom Elvisom i gitaristom Tomislavom. O njima sam saznao sljedeće…
Zašto se zovete Man Zero?
Elvis: To je neka naša interna zajebancija vezana uz prvog gitaristu.
Nastanak…
Elvis: Bend postoji od jeseni 2000., a s novim gitaristom nastupamo od proljeća 2004. 
Jeste li od početka imali samo tri člana u bendu?
Elvis: Da, iako smo pokušavali naći još jednoga gitaristu. Još uvijek tražimo nekoga tko bi bio voljan raditi to što mi hoćemo i tko bi kužio to, ali to se pokazalo kao vrlo teško. Do sada su se javljali ljudi koji ne kuže što mi hoćemo, a bi svirali, ili koji kuže što mi hoćemo i bi svirali, ali nemaju opremu, ili takav neki razlog. Također bi voljeli naći nekoga tko je voljan igrati se s elektronikom, ali to je još teže nego naći gitaristu.
Imate snimljen materijal, no vidio sam da još uvijek pod oznakom za label stoji ‘none‘…
Elvis: Da, album je snimljen početkom 5. mjeseca u 4 dana, s time da album još nije masteriziran ni izmiksan. To će biti gotovo do jeseni i tada ćemo razmišljati o izdavanju kao i o izdavaču. Snimali smo u studiju Kramasonic, a producent je Hrvoje Nikšić – Nikšo. U procesu nam je pomagao što opremom, što znanjem i dugogodišnji prijetelj Sven Pavlović.
Je li planirate pokušati izdati album za Moonlee Records?
Elvis: Pa Moonlee Records se nameće sam po sebi zato što su u biti jedini u tom điru. Nismo ih još kontaktirali tako da je teško o tome nešto pouzdano reći, vidjet ćemo. Sad tih manjih labela ima masu, kontaktirat ćemo ih pa ćemo vidjet šta će ispast od toga. Netko će objavit. Osim toga, moram naglasiti da mi je žao što više nema Bare i Earwing Recordsa, koji mi je bio drag prijatelj i kojem sam pomagao oko funkcioniranja labela, jer vjerujem da danas ne bi imali problema s izdavanjem.
Tomislav: Također ćemo pokušati obnoviti kontakte s nekim stranim bendovima koji su u međuvremenu dosta ojačali. Ne očekujemo nešto previše od toga, ali dobro bi došlo kad bi uspjelo. Uglavnom, imamo s kime pričati pa ćemo vidjeti tko će biti voljan to izdati.
Je li vas pomalo iznenadio poziv za nastup na Žednom uhu?
Elvis: Ha, ha, ispalo je da smo dobili poziv, a u biti je sve počelo tako što sam ja dogovarao nastup za Virvel u Zagrebu, tj. za Virvel i nas. Dogovarao sam s Matom iz SC-a nekakve termine i onda je on rekao da je najbolje da to bude u sklopu nastupa na Žednom uhu. To je na kraju ispala najbolja moguća solucija.
Svirali ste s već spomenutim Virvelom iz Beograda. Nakon toga ste trebali svirati u Beogradu…
Elvis: Da, trebali smo svirat na nekom festivalu, ali je na kraju ta svirka otpala i nastup je odgođen za jesen, s tim da ćemo osim Beograda odsvirat i još nekoliko koncerata u Srbiji i Vojvodini.
Kako je došlo do suradnje s Virvelom?
Elvis: Do suradnje došlo preko našeg producenta Hrvoja Nikšića – Nikše, iako ih je Tomislav već prije ubrao na myspaceu.
Tomislav: Da, upoznali smo se preko myspacea i reći ću da je to čak i jedan od prvih kontakata koje smo ostvarili tamo. Njima se je svidjela naša muzika i nakon nekog vremena smo odlučili pokušati raditi zajedničke koncerte ovdje i u Beogradu. Na kraju se uspostavilo da je i naš producent Nikšo jako dobar s njima.
Elvis: Ma, najviše je to Nikšina zasluga. On je rekao da ima super prijatelje u Beogradu i da bi se mi trebali s njima povezat i svirat zajedno. Pa je onda on njima slao mail i rekao im za nas pa smo tako započeli kontaktirat. Uspostavilo se da se s nekim od članovima Virvela znamo još od ranije jer smo Igor i ja prije svirali u bendu Karpis, s kojim smo imali dosta gostovanja po Sloveniji, i tako smo jednom prilikom nastupali na međunarodnom festivalu Break 21 u Ljubljani zajedno s bendom Irfan Muertes iz Beograda, a u kojem su svirali ili još uvijek sviraju neki od članova Virvela. To smo tek kasnije saznali.
Na koncertima također do izražaja dolazi ta kombinacija. Vaš post noise i njihov pop-ambiental rade nekakav kontrast, moglo bi se reći ravnotežu…
Elvis: Da, oni imaju taj post-zvuk, ali u principu imaju pop strukturu stvari što je meni super. Sviraju pop glazbu i to je zakon.
Kakvo je stanje na noise-post sceni?
Elvis: Nemam pojma, u određenim krugovima kod nas je sad moderno mrziti post rock. Nakon što su se Peach Pit i Lunar ulijenili, a njih smatram nekakvim pionirima i okosnicom post rocka kod nas (uz Rujan, H’aiu,…), ne može se govoriti da postoji nekakva scena. Osim dva već spomenuta benda koji su u zadnje 2-3 godine koncertno jako malo aktivni, postoji još Don’t Mess With Texas i još par bendova.
Tomislav: Scena obično podrazumijeva da ti ljudi međusobno surađuju (što ne mora biti nužno), da idu jedni drugima na koncerte i podupiru se, da se druže privatno, a to kod nas ne postoji. Postoje samo bendovi koji sviraju taj instrumentalni rock.
Surađujete li vi s nekim od tih bendova?
Elvis: Mi se sa svim tim bendovima znamo, ali opet ponavljam da to nije scena. Ne možeš nazvati scenom nešto takvo, jer kad npr. jedan od tih bendova ima neki koncert, a nitko od članova iz tih drugih bendova se uopće ne pojavi na tom koncertu, onda to nije scena, bar ne onako kako ja to vidim. Nema tu nekakvog podržavanja. Recimo, od bendova su nam kao frendovi najbolji Death Disco, koji sviraju post punk i potpuno smo stilski različiti, ali obično dogovaramo zajedničke svirke, zajedno rentamo kombi… Tako da neke sličnost u stilu nisu toliko bitne. Važno je kako s nekim funkcioniraš na ljudskoj razini.
Tomislav: Ja bih eventualno istaknuo bend Mutual Of Omaha, meni su oni ugodno iznenađenje.
Elvis: Da, ajde oni su se nedavno pojavili, no nisam ih imao prilike čuti uživo još. Čuo sam samo neke live-snimke na myspaceu i dobro zvuče. S njima imamo neke planove za budućnost oko zajedničkih svirki i to. Također imamo i planove s jednim bendom iz Maribora koji se zove Coma Stereo. Nekako se više osjećam povezan s njima nego s nekim bendovima odavde.
Vrijeme je ljetnih festivala. Jeste li dobili poziv za neki od njih?
Elvis: Ne. Ja mislim da mi nismo nešto atraktivan bend za festivale. Opet, ova godina mi se čini malo življa. Bio je sad ovaj festival u Opatiji (Barufe) pa Hartera… Nešto se pojavilo.
Tomislav: Kad objavimo album plan nam je prijavit se na par većih festivala koji podržavaju ovakvu muziku. Jako nam je interesantna Danska zato što tamo imamo neka poznanstva.
Elvis: Bit će sve puno lakše kad izađe CD. Myspace otvara dosta mogućnosti i otkada imamo profil tamo dosta toga se pokrenulo. Opet, doživljavaju te dosta ozbiljnije kad iza sebe imaš CD nego kad imaš samo par kućnih snimaka na myspaceu, tj. onda te ne gledaju više kao nekakvog zajebanta. Ljudi su po prirodi indiferentni i ako ih ne zainteresiraš neće se sami pokrenuti. Jako je malo takvih koji gaje interes za istraživanje nove muzike.
Sljedeći korak je…Elvis: Evo početkom 9. mjeseca idemo na jednu kraću turneju po Sloveniji sa češkim bendom Ladies Swim, a koju za nas organizira Tomica i dobri ljudi iz God Bless This Mess kolektiva iz Murske Sobote. Mi smo svjesni da smo mi pomalo hermetičan bend, ali nama je cilj svirati okolo, i da pritom po mogućnosti ne pušimo lovu. Ne gajimo ambicije da će nas prikazivati na MTV-u.
