Za Zdenka Franjića i za njegovu etiketu Slušaj najglasnije je čuo svatko tko iole prati domaću scenu, a svi mladi bendovi na početku gotovo svi sanjaju samo jedan san – naći se na njegovoj kompilaciji “Bombardiranje New Yorka“.
Izlazak 12. kompilacije u nizu bio je povod za razgovor s gospodinom Franjićem.
Otkuda tolika zaluđenost rock’n’rollom? Šta je najviše utjecalo na tvoj životni put?
Zato kaj je najvažnija stvar u životu jebanje. No, ne samo rokenrol, meni su drage sve vrste muzike, narodnjaci uključeni. Uz muziku tu su i reći.
Koja je prva rock’n’roll ploča koju si ikada poslušao?
Buldožer “Pljuni istini u oči” i Bad Company “Bad Co” su prve ploče koje sam imal.
Koliko si imao godina kada si osnovao etiketu Slušaj najglasnije?
Tri banke.
Što te natjeralo da osnuješ vlastitu etiketu?
Nisam imal pametnijega posla.
Jesi u tom trenutku bio zadovoljan načinom distribucije albuma?
Jesam. Moja distribucija se nije menjala od onda a skoro da je virtualna.
Je li bilo pokušaja vrbovanja od strane diskografskih kuća? Je li ti koja od njih nudila da radiš za njih?
Vrbovanja ne al suradnje da.
Živimo u vremenu interneta, tako da danas i nije neki problem pronaći dobre bendove. Kako si u ono vrijeme pronalazio bendove?
Pa, onda je delala dobra stara pošta, koja još uvek radi.
Tko ti pomaže u svemu tome?
Tu mogu spomenut i neke ljude s kojima radim i za koje mislim da dobro rade: Vladimir Horvat – Horvi koji piše odlične recenzije albuma i živih nastupa, a i sam je odlični muzičar, Hrvoje Nikšić – Nikšo (producent i muzičar), St i Piti iz Goribora (pisci i muzičari), Hrvoje Stančina – Hrc (producent i muzičar), Damir Avdić (pisac i muzičar), Dražen Karakaš – Klit (pisac i muzičar), bendovi Machina, Marinada, Kodagain, Zemlja br. 9 itd.
Sad nastupaš samostalno koristeći razne pseudonime, no nekada si i sam imao bend Loši dečki. Razmišljate li kad o ponovnom okupljanju?
Je, nastupam ko ‘Lutajuči dj Zdena’. Loši dečaki su snimili četiri albuma i to je to.
Također sviraš i u Babiloncima. Postoji li još koji projekt u kojem sudjeluješ?
To je jedna srpsko-hrvatska super grupa (Hrc ex-xxx, Green Fandango, Green Zone i St, Piti i Peđa iz Goribora i moja malenkost). Baš završavamo novi album. Zval bu se “Zakaj su ubili Satana?” i korišteni su većinom neuglazbljeni tekstovi Ivice Čuljka. Gostuju nam Tričke na pratećim vokalima i Buš, prvi pjevač Kojota na klavijaturama. Do sada smo snimili pet albuma. Fino se zabavljamo dok snimamo.
U svijetu underground muzike si najpoznatiji po svojoj kompilaciji ”Bombardiranje New Yorka”, koja je u orbitu lansirala niz odličnih bendova. Znam da je to teško odgovoriti, ali me zanima na proboj kojeg benda si bio nekako najponosniji?
Več si par puta spomenuo ‘proboj’ bendova. Nije mi baš jasno kaj pod tim misliš. Možda na to da bend izda nosač zvuka za jednu od renomiranih i zvaničnih domaćih izdavačkih kuća? Ja to ne smatram ‘probojom’. Proboj je kad 20 godina snimaš odlične albume, a ne otkrije te nijedna od ‘ozbiljnih’ izdavačkih kuća.
Postoji i dosta inozemnih bendova koji su se proslavili nakon pojave na ”Bombardiranju”. Kako je ono dospjelo vanka, preko tebe ili nekim drugim kanalima?
Ja svoja ‘zdanja’ redovno šaljem na par domaćih i stranih adresa.
Uskoro izlazi i 13. ”Bombardiranje” po redu, no navodno bi 14. izdanje trebalo sadržavati videouratke…
Je, 13. je u radu, a 14. bu pokretno slikovno izdanje. Kompilacija “Bombardiranje New Yorka” je internacionalna, na DVD-u, u mp3 formatu i besplatna je. Ipak, plaća se poštarina. Kompilacija je uspela postat ‘globalni fenomen’ a da je prepoznata samo od Horvija. To ja zovem proboj.
Možeš li nam preporučiti par bendova za koje smatraš da bi se mogli probiti u dogledno vrijeme?
Preporučam svakomu da si kak bilo nabavi neki od volumena kompilacije “Bombardiranje Njujorka” i tam pronađe breg bendova koji bi se mogli ‘probit’.
Možeš li napraviti kratku usporedbu prije 15-20 godina i danas?
Mislim da se niš bitno nije promenilo. Možda par detalja i to ako i to možda još od Rimljana i ‘Grkljana’.
Poznato je da si bio nerazdvojan prijatelj sa Satanom Panonskim. Koliko te je pogodila njegova smrt?
Ja sam bil jedan od Kečerovih prijatelja. Nije me pogodila njegova smrt. Mislim da smrt nije niš dramatično.
Objavio si i knjigu ”Prijatelj”, posvećenu upravo njemu…
Knjigu “Prijatelj” napisal je Ivica Čuljak, a Ivan Krstitelj naslovu je bil Dražen Karakaš – Klit. To je jedna od knjiga z moje etikete Bratstvo duša na kojoj su zastupljeni autori koji se bave s muzikom.
Danas si oženjen čovjek, otac dvoje djece. Kako usklađuješ obiteljski život s poslom?
Snalazimo se na sve moguće načine.
