Margita Stefanović Magi danas bi slavila 61. rođendan. Klavijaturistica EKV-a napustila nas je 18. rujna prije osamnaest godina, a glazbena ostavština benda i danas se rado sluša na našim prostorima.
Ova, slobodno ju možemo nazvati, rock ikona bendu se priključila 1983. godine i u njemu bila sve do 1994. godine, godine u kojoj je frontmen Milan Mladenović umro od raka gušterače. Nakon smrti Mladenovića i basista Bojana Pečara, Margita Stefanović bila je u solo vodama pod imenom EQV. Hrvatska publika posljednji ju je put vidjela 2000. godine u KSET-u, kada je nastupila s bendom “Tribute to EKV”.
U nastavku izdvajamo izjave Magi iz intervjua s pokojnim rock kritičarom Darkom Glavanom iz 1989. godine. Pogledaj zašto je Margita Stefanović nepretenciozna ikona, koja možda nije bila ni svjesna svoje veličine.
1Arhitektica u svijetu glazbe
“Pa krenulo je jako jednostavno. Krenulo je od ideje da se ne lažem. Znači, u trenutku kad mogu da se opredelim da radim nešto jako solidno u životu ili nešto jako interesantno ili isplativo, po raznim stavkama opravdano, onda se pojavi jedan malo crv koji kaže dobro, hoćeš da se lažeš ili ne? Jedino vreme koje ti pruža svu sigurnost da radiš to što radiš, a da nije materijalna, nego baš ta lična sigurnost, možda malo sebično, ali to je rock ‘n’ roll, to je rock muzik. Počelo je od gledanja drugih kako to izvode pa do mene.”
2Dosljednost EKV-a
“Ideja je bila da sve čega se dočepamo, svaka vrsta muzike, da sve uradimo na način koji neće biti ovakav ili onakav, nego će da bude isključivo naš. To je bila početna ideja. S obzirom na to da smo Milan, Bojan i ja totalno različiti, međusobno različiti, ta ideja je i opstala jer smo se različito razvijali i različito starili jedni uz druge, ali s tom istom idejom.”
3Žena u muškom svijetu rocka koja je pomirivala krajnosti između Milana i Bojana
“Možda je tako. Žensko sam. Ipak sam žensko i to je ono što uvek prvo stoji kada me vidiš na sceni, uvek prvo vidiš da sam žensko koje svira u nekoj grupi pa onda dalje slušaš šta sviram i slušaš šta se dalje dešava.”
4Nije se smatrala dominantnom snagom benda
“Ne volim puno da sviram i u muzičkoj školi je postojala podela između mene i Vlajka Lalića koji je bio jako dobar jazz pijanista da će on da svira te dionice u kojima se puno svira, a ja ću da budem iza. Tako da je to neka moja uloga u bendu. Podloga.”
5Pjesme EKV-a kao metaforički prikaz društvene zbilje
“Ono što je najinteresantnije je što se ljudi ipak zaljepe za pjesme, iako im se možda ne dopadaju, iako su im možda novohermetičke, možda im se čini pretencioznim, ali se ipak pamti, ipak krene da postoji i da znače nešto.”
6Muzika EKV-a i dalje postoji
“…mi smatramo to razlogom našeg života i načinom našeg življenja, tu rok muziku. i normalno je da sve te reči kojima se služiš i način na koji misliš prodru u to šta radiš. I ta muzika zaista nije komercijalna i nije odstupila od nekih početnih motiva s tim što je ostarila. E sad da li je dobila na kvaliteti time što je ostarila ili ne, to ćemo videti. Ali ja mislim da, opet ponavljam, da ima razloga da postoji.”
7Zvučali dobro u svim dijelovima Juge
“Ono od čega ne bežimo svo vrijeme jest tradicija. Ne u etno smislu koji jeste način da muziku povežeš s podnebljem u kojem živiš, nego funkcionišemo baš u nekom slovenskom smislu da svi potičemo iz ovih krajeva i da su sve te tužne melodije nama mnogo prirodnije, nego veseli f-dur katolički, razumeš. Ne zbog toga što je katolički, nego zbog toga što je veseo. Više nam leže tužnije, srednje spore stvari, to nikada nisu brze stvari, uvek se vratimo na to i uvek više uživamo u tome. Iako smo svi troje s najrazličitijih strana zemlje, opet imamo tu neku zajedničku crtu od koje ne bežimo, koja opet nije proizvod našeg socijalističkog obrazovanja, nego jednostavno tradicija porodice, familije, nasleđe. Ja se nadam da će nastaviti da živi kroz ovu kao nasleđe, da neće da nestane.”
8Budućnost rocka
“Da potenciraš tradiciju, ono za što sigurno znaš da je dobro. Kako je Ivo Andrić rekao. Kad uđeš u baščaršiju , kad god počneš sa svim onim majstorima pričati koji su najrazličitijih vjera, stvarima koje se tiču politike i svakodnevice, da svi zaćute i istog trenutka počnu da govore o tome kako je bitno zdravlje, porodica jer tu nema greške, tu nema nesporazuma da neko misli različito. Tako i u muzici isto. David Albahari je imao komentar je rock adolescentska umjetnost, da se svojim temama tiče adolescenata i da ga interesira kako će Stonesi izgledati koji su ušli u pedesete, o čemu će oni dalje pričati. Teorija je da je rap vratio jezik muzici. Mislim da su leđa cijelog pokreta malog robusna i malo verski orijentirana, što mislim da nema nikakve veze s muzikom. A rock…ipak se radi o dobrim pesmama.”
