Boris Vlastelica, frontmen možda i najpopularnijeg regionalnog rock benda mlađe generacije Repetitor, na svom je Facebook profilu objavio dvije objave vezane za rat u Ukrajini kojima je izazvao burne reakcije. Jednim dijelom razočaralo je fanove kao i javnost koji simpatiziraju nesretne civile u Ukrajini i ogorčeni su ratovanjem, a drugim pak dijelom je naišao na podršku ljudi koji opravdavaju rat referirajući se na ono što je prethodilo.
Reakcija na invaziju
Još u četvrtak, nakon samog početka invazije objavio je (objava u cijelosti):
“Malo konteksta i pozadine za ove događaje u Ukrajini. Ukrajinski predsednik Zelenski apeluje na Ruse tvrdeći da on nije nacista i da se njegov deda borio za Crvenu armiju. Kaže da Rusi ignorišu njegove telefonske pozive. Međutim treba se setiti 2014. kad smo bili pomalo iznenađeni kako su zapadni mediji u jednom trenutku prestali sa kritikama ukrajinskih neonacista kada su ovi odigrali ključnu ulogu u puču za slobodnu trgovinu sa EU.
Osam godina su bili prani u Zapadnim medijima – ukrajinski nacistički kolaboracionisti iz Drugog svetskog rata ponovo su smatrani „borcima za nezavisnost Ukrajine“. Otcepljenje Krima i Donbasa pokrenuto je upravo činjenicom da je novo rukovodstvo Ukrajine legalizovalo neonaciste. Prvo im je bilo dozvoljeno da marširaju sa legalizovanim zastavama i simbolima nacističkih kolaboracionista, a potom da nekažnjeno ubijaju komuniste kao u Odesi gde je skoro 50 komunista živo zapaljeno. Poztivne lekcije o nacističkim kolaborantima uvedene su u školski program, dok su zvaničnici učestvovali u odavanju pošte SS-ovacima. Živim bivšim nacističkim kolaboracionistima dodeljene su penzije i bonusi.
Nasilnu pobunu protiv Evromajdana pokrenula je upravo činjenica učešća neonacističke desnice u novoj ukrajinskoj vladi. Zatim su EU i SAD intervenisale svaki put kada su ti nacisti ubijani, mučeni ili zarobljeni tokom ustanka na istoku zemlje. Donbaski pobunjenici su skidali gole zarobljene naciste pokazujući njihove tetovaže – aktivisti za ljudska prava sa Zapada su to smatrali poniženjem i kršenjem ljudskih prava. Nikada se nisu mešali kada je druga strana doživljavala isto. To je mnoge u samoj Ukrajini navelo da pomisle da je Zapad upravo pronacistički. To su potvrdile i buduće posete zapadnih lidera – mnogi od njih su Ukrajince pozdravljali rečima „slava Ukrajini“ – sloganom ukrajinskih nacističkih kolaboracionista iz Drugog svetskog rata.
Zapad je ćutao kada su nacisti uništavali komunističke spomenike, ali je odmah istupio u protest protiv „desekralizacije“ kada su naši drugovi pišali na grobove nacista ili dizali nacističke spomenike u vazduh. Treba razumeti da je ogroman broj ukrajinaca zaćutao nakon Evromajdana iz straha od svojih proruskih ili antifašističkih stavova ili prosto protivljenja okretanju prema Zapadu. Sa stanovišta većine ruskih i ukrajinskih antifašista, njihovog obrazovanja i pogleda na Veliki otadžbinski (Drugi svetski) rat – sve je dozvoljeno protiv nacista ili simpatizera nacističkih kolaboracionista ili onih koji ih vide kao „nevine žrtve“ sovjetskih represija. Može se oprostiti običnom serijskom ubici; može se oprostiti teroristi koji je izazvao masovnu katastrofu. Ne treba oprostiti nacisti, ni ako je do zuba naoružani vojnik ali ni ako je studentkinja koja “samo” ponavlja nacistički slogan.
Nadam se da ukrajinski narod neće mnogo stradati i da će sve biti gotovo brzo, da Zelenski neće uspeti da pobegne iz zemlje nakon što je sve zakuvao i da će Rusi žive pohapsiti one male neonaciste iz Odese, Kijeva i Lvova.”
Vlasteličino objašnjenje pozicije umjetnika
Jučer je obrazložio svoje viđenje pozicije umjetnika i njegove intervencije u politiku (prenosimo u potpunosti):
“Kažu da je uloga umetnika da osudi svaki rat, ali po meni je uloga umetnika da sve što već hoće da osudi ili komentariše mora prethodno dobro dobro da razume, da ima u malom prstu, da shvata percepciju sukobljenih strana, ne da se kači na neki sentiment, ide linijom manjeg otpora i inercijom, sa jako površnim razumevanjem, kao što obično biva. Posebno ako će da pravi pesme ili akcije oko neke stvari oko koje ljudi ginu.
Mislim da treba da budemo svesni da rok muzika, i pop muzika uopšte, popularna muzika od 60ih na ovamo, imaju jako puno veze sa Hladnim ratom i ideološkom borbom Istoka i Zapada u kome su nastajale. Rokenrol je tu bio jedan od važnijih proksi agenata kapitalizma. Reklama za kapitalizam na neki način. Nije tako nastao, napravili su ga crnci pa ga je Elvis oteo :), ali je onda kooptiran i od tržišta i promovisan širom sveta kao glas individualne slobode jednog novog baby boom pojedinca, koji više nema nikakve obaveze prema društvu, koji hoće da može da radi šta hoće, anti-intelektualnog, mladalačkog, seksualnog poriva, infantilnog bunta protiv svakog kolektiva, autoriteta, itd Pa onda Skorpions sviraju na Crvenom trgu kao simbol pobede kapitalizma…
Tako operišu kulturna krila imperija. Tako se na omladini pitki način promoviše nesvesni kod ideologije koja nas jede 30ak godina. Fukujamin kraj istorije i liberalni ekvilibrium za koji su neki verovali da će večno da traje je ovim ruskim činom završen. Ja se tome radujem i radujem se i nadam stavljanju tačke na rat od 8 godina u kome je previše civila poginulo u medijskoj tišini dok sam ja pratio i patio, ljudi pod artiljerijom, spaljivani živi, kačeni na krst od strane urkajinskih najbukvalnije rečeno nacističkih paravojski, a o dečijim grobovima da ne govorim, da bih sada verovao suzama sa Zapada, ljudi koji se uključuju kada ih mediji bukvalno napujdaju i stvore atmosferu da moraju da se izjasne koliko god ne pratili i nemali pojma šta je bilo pre trenutka kad su se uključili.
A ko to recimo ne razume završi kao korisni idiot ili neki najpovršniji mir u svetu kandidat za miss -umetnik. Mir zna da ubija jednako ako ne i gore nego rat ponekad. Pax Americana posebno.”
