Sinoć kad se vraćah iz topla hamama
prođoh pokraj bašće staroga Imama
Kad tamo u bašci, u hladu jasmina
s ibrikom u ruci stajaše Emina
Ašik, Ajša, javaša,
konja jaše subaša
A kakva je, pusta, tako mi Imama
stid je ne bi bilo da je kod Sultana
Pa još kada šeće i plećima kreće
ni hodžin mi zapis više pomoć neće
– Ispravi tekst –
