Sinjski rock bend M.O.R.T. održat će zagrebačku promociju albuma “Odjel za žešće” 5. prosinca, u Vintage Industrial Baru. Bit će to prava dalmatinsko-rockerska fešta.
Ime M.O.R.T. ne znači apsolutno ništa, da odmah odgonetnemo zagonetku, po stoti put.
Ipak, M.O.R.T. sada već znači puno toga. Pobjednici su ovogodišnjeg RockOff festivala, a u zadnje vrijeme sve češće možemo čuti da su najbolji rock bend danas. Koncerata je sve više, intervjua isto tako. A oni su još uvijek ista četvorka iz Sinjske krajine, i dalje kopaju u polju i prodaju domaća jaja, puše jointe i piju domaće vino. Vjeruju u Boga i zagovaraju mir i ljubav.
Upoznajte pobliže M.O.R.T. ili saznajte što do sada niste znali…
Nakon pobjede na Demofestu, svašta se promijenilo i dogodilo…
John: Da. Javili su nam se iz Croatia Records na preporuku Krešimira Blaževića s Muzika.hr. Snimili smo album, njima se svidio i objavili su ga. Izašla su i 4 singla. Svirali smo puno koncerata. Svugdi sviramo i družimo se s običnom rajom i s novinarima.
Prije ste bili skeptični oko potpisivanja ugovora s izdavačkim kućama…
Mile: Dobro je, nemamo nikakvih ograničenja ni ikakvih obaveza prema njima. Dapače. Potpisali smo gotov proizvod, i samo jedan album i to je to.
John: Fino smo se mi s njima dogovorili. Zadovoljnji smo. Da može bit bolje, može, ali živimo u kapitalizmu di je biznis glavna stvar. 
Pobijedili ste i na RockOffu nedavno…
Zvrk: Dobili smo lovu za kombi!
John: Ništa još nismo dobili. Dajte nam pare! Bio sam stvarno šokiran šta smo pobijedili tamo!
Zvrk: I ja sam bio iznenađen!
John: Ja šokiran, ne iznenađen! Izveli smo jeben koncert, baš ne znam koji bi rock’n’roll to nadmašio, iako su bili svi više manje super bendovi.
Koji su vam bili favoriti?
John: Mislio sam da će Silente dobit.
Mile: Ja sam mislio da će dobiti Krešo i Kisele kiše.
Zvrk: I ja sam mislio da će Silente dobit. Super su mi oni.
John: I meni su oni super. Ozbiljniji su od nas…
Ajmo malo o pjesmama. Kako nastaje vaša pjesma?
John: Tekstove pišemo kako ko, kako kad.
Zvrk: Ni jedna ne nastane isto. Recimo dođemo na probu, ajmo reć da imamo neki tekst ili ideju, ili neki riff. Upadne Mile s bubnjom, i Kikos s basom, i nastaje pisma. Iz improvizacije. Nema pravila.
Tekstovi od “Nina”, “Mali Isus” i “Anđele čuvaru”… Je li vam to neka zezancija ili?
John: To su motivi djetinjstva, a ne religije. Nije zajebancija.
Dobro, jeste li katolici, vjernici, religiozni?
John: Ja sam Hrvat katolik. To sam iz nasljeđa sam, tradicije i kulture. To sam zato jer je to bio i moj ćaća i moj did. To mi nešto znači, moja kultura i nasljeđe utječe na mene. A uopće ne valja da ulazimo u religijska pitanja. Mogu se ljudi nać uvriđeni, a za mene je to nešto najdivnije i osobno. Ti možeš virovat u Mickey Mousea, boli me kurac, ja virujen u šta ja virujen. Mi živimo u društvu u kojem je to osjetljiva tema.
Jesi li vjernik i religiozan ili samo vjernik?
John: Vjernik jesam sto posto. Vjerujem u lik i djelo našeg Gospodina Isusa Krista. Ne na onaj način na koji Crkva to propagira. Uzima si za pravo na univerzalnu istinu. Pročita san Novi zavjet i vidio šta to znači. Danas se to totalno izvampirilo, ljudi traže utočište u tome danas u ovoj krizi, ali na krivi način. Meni to znači druge stvari. Poštujem Isusa kao i Johna Lennona jer je i on širio poruku dobra i ljubavi i ja to prihvaćam i to mi se sviđa. To će bit moji stupovi prema kojima ću ja živit i postavljat se prema svom bližnjem, kako kaže Biblija, a svi su mi bližnji, svi su ljudi. Svaki čovik je čovik. Iako živimo u svitu koji izludi čovika. A čovik je čoviku vuk.
Vi ostali?
Zvrk: Ja sam duhovan čovik. Neman pretenzija prema bilo kojoj religiji. Čitan to jer me zanima i uziman najbolje od svega i toga se držin. Ne mogu u ništa ne virovat. Super su mi simboli i moćni su kada se upotribe u pismama. Anđel čuvar na primjer može biti dobra osoba pored tebe koja ti pomaže bez ikakvoga interesa.
Kikos: Nešto slično Johnu. Virujen, oden na misu često, ali mislin da onaj ko zagovara da je jedna religija prava, da je totalno u krivu. Sve su religije jednake, ali je to do tradicije u kojoj ste se rodili. Da san se rodio u muslimanskoj zemlji, bio bi musliman. Svaka religija u svojoj srži zagovara dobro, a sad kako to ljudi posli protumače… to je na ljudima.
Mile: Mir, ljubav i sreća. To je to.
Zvrk: Mile je ateist otkad smo ubili Boga u njemu (smijeh). Ovde možda jesmo jedini trenutno s tom tematikom, ali Nick Cave, Bob Dylan, John Lennon, Bob Marley isto su upotrebljavali vjerske motive. Zadiru u spiritualnost, religiju… Naši zadiru u vjeru, ufanje i nadu za bolje sutra. I bolji svit. Ljudi to prihvaćaju, bez obzira di mi sviramo, u kojoj zemlji.
Da, čini mi se da vas prihvaćaju i ateisti…
Zvrk: Jasni su mi i oni isto. Osjećaj ne može bit dvoličan, dvolično je ponašanje. Ako im je dobra naša muzika, i ako ih zove na osjećaj i emociju, onda uopće nisu bitne riči, bitna je energija. Meni je glazba nešto šta triba imat svrhu spajanja ljudi.
John: Triba razdvojit Crkvu od vjere.
Kikos: Često o tome pričaju ljudi koji nemaju pojma, i onda se prave pametni. Kao da se boje toga. Ljudi su puni predrasuda.
U zadnje vrijeme često se može pročitati da ste najbolji rock bend danas, a vi se na to smijete. Zašto?
Kikos: Mislin da je loše uopće govorit da je neko najbolji bend. Bilo bi super kada bi u Hrvatskoj bilo na našoj razini popularnosti još 5 bendova. Pa na razini iznad nas i ispod nas isto po 5 bendova. Tako da scena živi, a ne sada nekog proglašavat najboljim. Na svim tim natječajima odlučuje samo jedna mala nijansa tko će pobijediti. Glupo je govorit da je netko najbolji rock bend.
John: Mi znamo za ogroman broj odličnih rock bendova za koje možda ljudi nisu čuli jer nisu dobili medijski prostor, ali underground scena cvjeta po skvotovima i klubovima, svugdje. Ali je nema u medijima.
Preporuči nam sve te bendove…
John: Oću, mogu do ujutro nabrajat. DarkvuD, Shewa, Nosači zvuka, Andrija… Ti ljudi imaju isto puno toga za reć, isto ka i mi. I oni to rade na malo drukčiji način, a niko im ne daje prostora u medijima.
Zvrk: Nemaju možda “Meni se skače” pjesmu, nemaju guzica i sisa…
Šta je vas odvojilo od tih bendova?
Zvrk: Značio je dosta taj Demofest, a i dosta smo mi svirali i dosta toga smo obišli… Imali smo sreće da smo se našli na pravo vrijeme na pravom mistu. Imamo “Tango” i “Meni se skače”, koje su radiofonične, te pisme nisu namjerno tako napravljene, nego su izašle iz nas. Meni su neke druge puno bolje od tih.
Kikos: Ima nekih bendova koji žele ostat underground. Neki nemaju vrimena bavit se time, jer imaju druge poslove, a neki baš ne žele izać iz tog undergrounda. Recimo Vlasta Popić, oni na nikakav kompromis ne žele pristat. Svi oni sviraju isto masu koncerata, čak i po Europi sviraju, ali se ne zna za njih. Recimo stoner rock scena u Zagrebu. Oni su poznati u tim krugovima, ali da pitaš nekog drugog na ulici ko su, ne bi znali.
Osim što vas proglašavaju najboljim rock bendom, vi i živite sexs, drugs and r’n’r. Koja vam je najdraža droga?
John: Mi u potpunosti zagovaramo legalizaciju marihuane. Volimo rekreativno uživati u toj biljci. Potpisujem to!
Zvrk: I ja se slažem! I medicinski isto. Potencijal te biljke je ogroman.
John: I volimo domaće crno i bilo vino.
Osim marihuane?
John: Marihuana, crno i bilo vino. Nikotin. Televizija. Šećer. Šećer je gori od heroina. Novine. Loše je šta ima previše speeda. To ne valja.
Zvrk: A brate ja se onda ne drogiran.
John: Ljudi izađite vanka i družite se, odjebite od ekrana!
Johne, imaš zanimljiv izgled na pozornici, na RockOffu si bio u donjoj majici, tuti i bos!
To su bile čiste gaće taj dan. Vruće mi je pa skinen patike, i da mogu lakše skakat. Nemamo mi neki smišljen vizualni identitet. To smo mi i inače.
Kikos: Tražimo Johnu sponzora za bičve. Na svakom portalu osvane fotka s njegovim nogama.
John: Na šibenskom portalu su nas nazvali ‘Psihodelija u čarapama’.
Zvrk: Imaš dobre noge bogati.
Videospotovi…
John: Nema pravila. Snimaju nam ljudi koji znaju svoj zanat, za razliku od nas.
Zvrk: Za većinu spotova su nam ljudi rekli svoju ideju i poklapala se s našom.
Kikos: U jedan dan se dogovorimo i onda snimamo. Za “Tango” i “Ninu” je Nevio sam snimio skoro sve. Super je šta ljudi oće sebe izrazit u tom procesu.
Šta radite osim M.O.R.T.-a?
Mile: Primarno sviram u M.O.R.T.-u, nekad u Justinsima, i neki moji projektići i to je to.
Zvrk: Radim u polju s ocem tako da imamo hrane tijekom godine. To mi je veliko zadovoljstvo.
John: Mi živimo u takvom kraju. Imam tuke i kokoši, prodajen domaća jaja. Najbolja su na svitu. Velika su. Komad je 2 kune. Probaj moje, i ono šta ga kupiš za kunu il kunu ipo, pa ćeš vidit!
Kikos: Radim kao arhitekt. Radim kad moram, kad ne moram pobignem.
Za sada živite za muziku, a želite li jednog dana samo od muzike?
Zvrk: Meni je muzika život. Taj osićaj da ti je dobro. Muzika nekad može bit samo otić u polje i kopat. Iako bolja mi je ova muzika di ja sviram, jer se zabave i drugi sa mnom, a ovako kada ja kopan, jedini se ja umorin.
Kikos: Sad smo na razmeđu između amaterstva i profesionalizma, tako da ako se želimo dalje ozbiljno bavit glazbom, želimo i moramo živit od toga. Inače ćemo se vratit na sezonski bend. Svirat ćemo samo preko godišnjih odmora.
Gdje vam je bilo najluđe svirati?
Zvrk: Super nam je bilo sada u Šibeniku. Arsen Dedić je reka da je najteža sinjska i šibenska publika, i ja se slažen s tin. Ako tamo prođeš, možeš bilo di. Nama je recimo splitska vrlo jednostavna.
Mile: Splitsku publiku moš dobit na račun iskrenosti, ili ako poznaješ previše ljudi.
Zvrk: I u Banja Luci je bilo vrhunski.
John: Obožavamo Banja Luku.
Nastupali ste na Akustici u Rockmarku, koji su dojmovi? Rekli ste da je to zadnji akustični nastup…
John: Većina našeg materijala nastane na akustari.
Zvrk: Oćemo bit glasni i divlji sada.
Mile: Bilo je divno, pomalo čudno i zanimljivo vidit nas u toj kombinaciji.
Kikos: Nisan zna di bi gleda, zabolila me noga od basa, iskrivio san vrat… Al sve je vridilo kad sam vidio začuđenu i očaranu publiku.
Šta je najvažnija stvar koju ste naučili o sebi, muzici ili ovom poslu do sada?
Zvrk: Pa ja pokušavan naučit da me ovo ne ponese. To mi je izazov, a drugo, gušt mi je funkcionirat u kvartetu ljudi. Nije nekad jednostavno funkcionirat sam sa sobon, a kamoli s četvoro ljudi. To isto triba naučit. Ne slažemo se uvik, mi smo četiri različite individue, ali pokazujemo primjerom da se četiri različite osobe ipak mogu družiti i stvarati moje nove vrijednosti. Niko nikog ne osuđuje i vježbamo toleranciju.
John: A onaj tek osićaj kada sviramo zajedno!
Mile: Meni je cilj preživjeti, kratko i jasno. Naučio? Naučio sam svirati.
Kikos: Mi naučimo neke organizacijske stvari recimo, odradimo tri koncerta dobro, a onda četvrti opet zaboravimo (smijeh). Uvijek slažemo različitu set-listu. Nekad je složimo dobro, nekad ne. Četiri, pet pisama mora bit neke osrednje ili malo brže, onda dvi ili tri spore, i onda tulum do kraja. Stalno učimo i zaboravljamo, pa imamo šta učit.
Zvrk: Ne smimo nikad uć u neku šablonu s publikom. Ne smi se desit da znaju kad šta sviramo i koja je prva ili zadnja pisma.
Imate li kakve naznake za sljedeći album?
John: Kad smo dobili snimanje u profesionalnom studiju, ljudi su mislili da ćemo “Vrhunsko dno” snimit tamo ponovo, profesionalno. Mi smo to stvarno mislili. Ali smo mi ušli u studio i snimili cili novi materijal, a to je “Odjel za žešće“. Tako da materijala imamo koliko oš.
Kikos: Stalno radimo nove pisme. Svaka nova koju napravimo, izvedemo je na pozornici da vidimo stoji li i jel stoji za publiku. Imamo mi pisama za dva albuma, al dobro je da pisme malo odleže nakon šta se naprave. I ove koje smo snimili na ova dva albuma, sada sviramo drugačije.
Zvrk: Ne znamo kada će izać idući album.
Šta vam je najbitnije na koncertu?
Zvrk: Energija. I da ljudi bar na kratko zaborave sve što ih muči. I da svima bude dobro kao šta je nama dobro.
John: Da dođete i zabavite se s nama i da odete kući s nečim za razmislit o tome.
Šta možemo očekivat u Vintageu?
John: Tulum! Očekujte nas, nismo nešto ekstra, al dobro ćemo se zabavit.
Kikos: Za Vintage spremamo krvavice, znoj i suzavac. Tako da će se svi morat stopit s nama i plakat u zanosu. Ako prije ne polome noge i zube u šutkama.
Imate li kakvih planova?
John: Kada god smo imali planove, to bi bilo da ih zapišemo na papir, zgužvamo i bacimo papir jer to se sto posto neće dogodit.
Zvrk: Mi ne planiramo ništa.
Imate li neko pitanje koje ne volite i ne želite da vas se ikad više pita?
Zvrk: Volin izbjegavat pitanja koja se odnose na religiju ili vjeru. Al odgovorim ipak.
Kikos: Što znači M.O.R.T. Ne mogu više podnit to pitanje.
Želite li nešto poručiti publici, nešto nad čime da se zamisle?
John: Ima li išta od onih stvari?
Zvrk: Jeste li zadovoljni sa svojim životom?
