Prije veselog i nadasve zanimljivog koncerta u Tvornici, dobili smo priliku završiti onaj naš nesuđeni intervju koji smo održali preko telefona, ali ovoga puta face-to-face s Bloodhound Gangovim gitaristom Lupusom Thunderom i DJ-em Q-Ballom. Uz ugodno druženje, neformalno druženje i ispijanje hladnog pivca ili kave, doznali smo neke pikanterije iz ludog života ovih nezrelih i djetinjastih glazbenika.
Ono što je zaista iznenađujuće jest da su dečki zaista bili pričljivi iako im je to već n-ti intervju u njihovoj dvanaestogodišnjoj karijeri. Na kratko su nas posjetili i Evil Jared Hasselhoff te Jimmy Pop, tako da smo iz prve ruke provjerili i došli do zaključka da njihovi ispadi i budalaštine na pozornici stvarno nisu isforsirane, već da su i u pravom životu podosta opaljeni.
Prošli koncert u Zagrebu kojeg su održati 2000.-te godine posebno ih se dojmio ako je sudeći po njihovom dnevniku kojeg vode online. Vjerujem da im je zacijelo bio užitak vratiti se natrag u istočni dio Europe i ponovo vidjeti da i ovdje imaju bazu fanova. Posebno su im se dopale tri tinejdžerke koje su gotovo cijelo vrijeme tijekom našeg intervjua sramežljivo vrebale s markerima ne bi li se im potpisali na ruksak i papire. 
Pa, eto, predstavljamo vam dvije petine Bloodhound Ganga u njihovom najboljem svjetlu!
Neki dan sam imala intervju baš s tobom Q-Ball, pa je već na samom početku pukla veza.
Q-Ball: E da, sjećam se!
Tada smo već prošli sva ona stereotipična pitanja u vezi novog albuma, pa ćemo ih ovaj put preskočiti. No, nisam vas pitala tko je onaj seksi tip s omota “Hefty Fine”?
Q-Ball: On je samo unajmljeni glumac. I homić je, djed i homić.
Lupus: I k tome je još i porno zvijezda. Ima svoju stranicu na netu gdje se mogu vidjeti sve njegove fotke. Na jednoj fotki liže nekog frajera, pa onda na drugoj je on i njegova unuka, pa onda opet neke seksualne gluposti, pa on i njegova žena. Bizarno. Samo se jedan dan probudio i došao svojoj djeci i rekao: “heeej, odsad sam gej. I bit ću porno glumac”. To je velik korak za svakog čovjeka. Zamisli što bi napravila da tvoj djed tebi dođe s obaviješću da je odsad gej porno glumac. Traumatično iskustvo, nema šta. (smijeh)
A kako ste to povezali s imenom albuma?
Lupus: ‘Hefty’ znači težak, velik. Jim i ja smo se nešto mejlali. I stalno me davio s jedno te istim pitanjem. On je inače malo lud. I rekao sam mu da ako me pita još jednom da će mi morati dati milijun dolara. Rekao sam da će to biti velika kazna (op.a. eng. hefty fine). Tu je on bio oduševljen, da mu se stvarno dopada ta fraza. I pričali smo o tome kako su nas tužili previše puta radi svih tih blesavih pizdarija koje radimo na koncertima i koliko smo velikih kazni platili već. Na kraju se slučajno upleo i debeli frajer.
Evil Jared: Gore nego imena albuma od Blink 182. “Take Off Your Pants And Jacket”? Sranje.
Lupus: Tebi se ziher svidio “Dude Ranch”.
Evil Jared: Zapravo i ne. Ali naše sljedeće ime albuma će biti mrak. Ja ću ga smisliti.
Q-Ball: O da, nadaj se.
Evil Jared: Ja navijam za “Fifth Base”.
Lupus: Možda da bude cijela fraza – “I’m Pushing For Fifth Base”.
Ajme koje ideje. Nego, kako ide turneja zasad?
Lupus: Imali smo par dobrih koncerata. I fascinantno je, svi smo nekako izuzetno sretni na ovoj turneji. Valjda zato jer je kratka.
Samo dva tjedna su prošla zasad, zar ne?
Q-Ball: Aha, skoro dva tjedna, a čeka nas još tri. Stvarno je kratka.
Lupus: Kad smo bili na turneji nakon što je izašao prethodni album, bilo je strašno. Bili bi u pokretu recimo dva, tri mjeseca, onda došli doma i odmah natrag. Nekad bi dobili svega nekoliko dana doma, pa se vraćali odmah natrag. Te konstantne turneje, previše te izmore.
A šta s vašim ženama, familijom? Možda ako netko ima djecu od vas…?
Lupus: Nitko nema djecu još, doduše ja sam oženjen. No, većina nas ima neke dugogodišnje djevojke.
Pa kako to onda usklađujete?
Lupus: Trošimo bogatstvo na telefonske račune, šaljemo tone mejlova, cvijeća. Svaki put idem po gradu da donesem nešto doma iz neke strane zemlje, pa bude ‘pogledaj što sam ti donio iz Italije’. Iako iza piše uglavnom ‘Made In China’.
Što mislite, što je najviše utjecalo na vašu popularnost? Mediji su vas uvijek karakterizirali kao neke totalno opičene divljake. Je li to možda razlog ili nešto drugo?
Q-Ball: Mi svojim koncertima pristupamo kao prema predstavi. Tu je muzika, a uz to sve one popratne gluposti. Stalno gledamo bendove koji dođu na pozornicu, odsviraju repertoar i pokupe se doma.
Lupus: Preozbiljni su. Cijela shema zašto ja volim muziku jest zato jer je zabavna. Koristim ju da se zabavim, a ne da budem depresivan i da se želim ubiti kasnije. Ne želim razmišljati o velikim političkim problemima, želim se zabaviti. Tipa Rage Against The Machine… Svirali su odlično, ali opet, stvarno me ne zanima što se događa u Bejrutu. Nemam nikakve poveznice s jadnim siromašnim imigrantima farmerima, ne tiče me se. Samo želim slušati njihove bolesne gitarske solaže.
Koje je vaše najgore iskustvo s koncerata?
Q-Ball: Joj, kad se sjetim Pittsburga, to je bilo očajno. Taman nakon velike pauze, kad smo tek počeli ponovo svirati. Sve šta je moglo poći krivo, pošlo je. Bilo je toliko ljudi, još smo dobili dobre pare, ali kad smo došli na pozornicu, ništa nije radilo – monitori, ear monitori, gitarske žice…
Lupus: Kada koristiš ear monitor (monitor koji se nosi u uhu) i kada je isključen, imaš osjećaj kao da nosiš čepić za uho, ne čuješ apsolutno ništa. I to se dogodilo meni. Čim sam izašao pred publiku, prestao je raditi. Frustrirajuć osjećaj, ne znaš što se događa oko tebe uopće. Nakon toga sam se brutalno napio.
Dakle pijete samo poslije koncerata?
Q-Ball: Pijemo kada nam je koncert sranje, što znači svaku večer.
Lupus: Većina nas počne piti prije koncerta već.
Q-Ball: Oko tri popodne, pola četiri.
Lupus: Treba popiti taman toliko da se kad se popneš na pozornicu osjećaš veselo. Svi mi eksperimentiramo kad je najbolje vrijeme da počnemo cugati. Jer ako popiješ samo jedno piće previše… Moraš točno ocjeniti. Na svakom koncertu jedan od nas popije to jedno piće previše. Taj odsvira očajno, poslije svi urlamo na njega. I onda nakon deset dana, ja se zapijem, pa svi urlaju na mene.
Je li imate sastrane još kakve muzičke projekte?
Q-Ball: Svi imamo svoje ispušne ventile. Obožavamo muziku. Kad smo doma nekoliko mjeseci, i dalje trebam svoju dozu.
Lupus: Nekoliko puta sam probao izdati nekoliko albuma nekih bendova, ali svi su se misteriozno raspali prije nego što je išta izašlo. Nikad mi nije išlo u tome. Jared ima bend. Jim je izdao par albuma. Jesi skužio da on voli Placebo malo previše?
Q-Ball: Uf, puno previše.
To nije tvoj stil muzike?
Lupus: Ma volim ja Placebo. Nije moj stil, ali volim ih.
A koji je tvoj stil muzike?
Lupus: Ja sam metalac u duši. Što više metala, to bolje.
Q-Ball: Ja volim nas petero.
Lupus: To je super u ovom bendu. Nas pet smo svi totalno različiti. On (op.a. Q-Ball) voli hip-hop i r’n’b. Ja ću slušati Slayer, a on pored mene… Ne znam, 2Pac-a. No kako se družimo stalno skupa, tu i tamo ću reći ‘wow, ovo je dobra stvar, daj mi to posudi’, i on će mi posuditi CD. I s vremenom kao da smo se počeli stapati u jedno. I dalje svatko voli najviše svoju vrstu muzike. No, opet, sad znam toliko o rapu koliko nikad u životu ne bi naučio.
Q-Ball: Zapravo, ne posuđujemo CD-e više, svi smo sad zakačeni na iPod.
Uf, mrzim iPod.
Lupus: Jao, kako možes mrziti iPod, zašto?!
Ne znam, staromodna sam možda, ali ja sam kolekcionar, volim svoje CD-e.
Lupus: To je istina. Kada sam doma, i ja slušam isključivo CD-e. Neki ljudi ih skidaju s neta, ali ja ne, volim imati cijeli paket – kutiju, omot, sve šta ide uz to. Kad dobijem novi CD, prvo što napravim je da pročitam zahvale. Ne znam pola tih ljudi na popisu i nema razloga da ih čitam, ali ipak ih čitam. Zanimljivo je. No kada su turneje u pitanju. Moraš imati iPod, inače nosiš sa sobom deset ogromnih kofera punih CD-a. Sjetit ćeš se ti nas kad kreneš na turneje, o da…
Kakva je vaša veza s fanovima? Znam da imate onaj hate club na netu.
Q-Ball: Lupus je zapravo napisao taj cijeli američki website koji ima i taj hate club. Imamo stvarno puno fanova tamo, to je nešto tipa forum. Svi dosta pažnje posvećujemo fanovima, mislim da malo bendova se toliko približi ekipi kao mi. Često odem chatati s njima, nekoliko puta tjedno. Čak više ni ne pričamo u vezi benda, jer se tako dobro znamo.
Lupus: Oni su kao frendovi. Nije da bi nekoga od njih pozvao da dođe kod mene doma na večeru, ali postojio par ljudi o kojima toliko znam. Kao da pričam s jednim dobrim frendom. Recimo, u Njemačkoj imam toliko poznatih ljudi koje izvrsno poznajem. Kao da su mi frendovi, a opet nisu.
Q-Ball: Zamisli da ti je odličan prijatelj netko koga si upoznala jednom ili dvaput u životu. Ne želim da ovo sad zvuči napuhano, ali to im puno znači. Tipa ‘Wow, posali su mi mejl natrag!’. Kada dobije email pohvale, nije da ga samo bacim, nego napišem par riječi kao zahvalu. To traje svega par sekundi.
Lupus: I na kraju, kad uzmeš turneje u kombinaciju… U Zagrebu smo, bio sam tu samo jednom i lakše mi je snaći se s nekime tko je iz Hrvatske. Da mi pokaže gdje se možemo zabavljati, a ne da sjedim u busu i umirem od dosade do koncerta. Hoću otići u dobar kafić, naučiti par stranih riječi koje jedva mogu izgovoriti. To je uzajaman odnos – mi ih iskoristimo da se zabavimo, a oni nas da se zabave jer se druže s bendom.
Jeste li imali kad neke napasne opsesivne fanove?
Q-Ball: Uvijek ima luđaka. Prije par godina netko je provalio u Jimov stan. Netko je saznao gdje živi, upali unutra, no nisu ništa ukrali. Samo su okolo pobacali stvari.
I koji su vaši planovi za budućnost? Hoćete opet čekati četiri, pet godina za novi album?
Q-Ball: Zapravo, novi album ćemo izdati uskoro. Većina je već snimljena. Bilo je dosta pjesama koje smo još htjeli staviti na “Hefty Fine”, ali izdavač je pod hitno htio izdati album u rujnu.
Lupus: Većina ih je već snimljena, izmiskana, jedino nedostaju Jimovi vokali.
Q-Ball: Rekao bi da bi mogao u manje od godinu izaći.
Ne čini vam se da je to malo prerano, da publika još nije ni ovaj progutala?
Q-Ball: Ako jedan izađe u pet godina, a drugi za godinu i pol, prosjek je tri, što je okej. Neda mi se čekati da ostarim i da izgledam ko Steve Perry ili The Rolling Stones na stejdžu. Ne želimo to.
Lupus: Oni to još mogu, ali s našom muzikom? Da imam 60 godina, prvo sigurno ne bih izgledao ni približno dobro kao Mick Jagger, a drugo, pjevati o vaginama u 60-oj.. Ne bi išlo.
Znači, sigurno nećete mijenjati svoj stil i odmaknuti se od tih poppy pjesama?
Lupus: Vidiš, nedavno me netko pitao na jednom intervjuu mislimo li ikad pjevati o ozbiljnijim stvarima, tipa ljubav i slično. Čak i da se probudimo jednog jutra i zaključimo da želimo odsad puno ozbiljnije tekstove pisati i da izdamo takav album, bili bi gotovi. Nitko to ne bi kupio, nitko ne želi ozbiljne Bloodhound Gang.
Q-Ball: Dobivamo puno mejlova koji pišu u stilu ‘Danas mi je bio tako loš dan, pa kad sam došao doma sam si pustio Bloodhound Gang i osjećam se puno bolje’. Sve je to zajebancija, zabava, cuga, droga, žene.
Lupus: Kada naš fan dođe na koncert, želimo da popije pivu, podruži se s frendovima, nasmije se, posluša malo muzike, pokupi neku curu i ode doma. Ne želim da ode doma i kaže ‘wooooow, sad ću morati malo razmišljati o ovome’. Poanta je da se naš fan zabavi, zapije, zbari i poševi. To je život.
