Kada smo ušli u njegov stan, kao da smo zašli u neki drugi, paralelni svijet. Teško da ima mnogo ljudi u Hrvatskoj koji žive rock’n’roll na ovaj način kako ga živi Goran Bare. Znam da je već floskula, ali to se treba doživjeti.
Stan nije bio posebno uredan, nije ni trebao biti. Vrlo glasno je svirao neki rock’n’roll koji nisam uspio prepoznati. Nije me ni posebno zaintrigiralo što točno svira na njegovom DVD uređaju, samo sam shvatio da ga ništa ne razumijem. Prvih nekoliko riječi zagubilo se u glasnom i iznenađujuće modernom komadu rocka. Dočekali su nas Bare i njegov menadžer Igor Boltek.Pozvali su nas da sjednemo i moglo je početi. Neposredno uoči početka pokazao nam je ranu na desnom ramenu. Povlačio je majicu prema dolje, a rana nije prestajala. Kada sam ga na kraju intervjua pitao je li mu dobro, rekao je da ima tableta. Protiv bolova, lešinari!
(video zapis intervjua by EXE-produkcija)
Stječe se dojam da ste vi osobno, a i bend, nakon “Teških boja”, i pjesme i albuma, još jednom uskrsnuli. Čini da je to barem četvrto pravo uskrsnuće, nakon albuma “Vrijeme je da se krene“, “Izgubljen i nađen” te nakon “Unpluggeda” i eto sad nakon “Teških boja“.
Kad ti kažeš, nek’ tak’ bude. Svaka ti čast, ne daj bože da si pogriješio. Svaka čast, svaka čast. Jest, četvrto uskrsnuće.
Jeste sretni kako je to sad…?
Ma nisam ja ništa sretan, ni nesretan. Ja sam ti običan čovjek, k’o ovi tu, ovaj vani, što kupuje mlijeko. Znači, ja sam ti isti taj, nema tu nikakve razlike, nikakve.
Bio na promociji albuma Marija Rašića, vašeg basista. Dojam je da ste zadovoljni kako je Mario to posložio, dosta ste sretno popratili promociju.
Ja inače volim ovaj bebop, jazz i te stvari. Volim tu raju i to su sve dečki koji su radili sa mnom, osim bubnjara i klavijaturista. A kako ne bih bio zadovoljan kad su onako fino svirali, bokte? Jesi li ti bio?
Jesam.
I što ti kažeš?
Meni je super bilo.
Eto vidiš, i što ću ti ja više govoriti? Znači, bilo je maksimalno, ja sam ljubio ovoga maloga, ovoga… Kak’ se zove onaj? Onaj mali Marko. Pa ljubio sam maloga basista, pa ljubio sam malog bubnjara, pa ljubio sam ovoga, ne znam kak’ se zove, trubača… Izvrsno, izvrsno, izvrsno, izvrsno… Ma nemam riječi, izvrsno.
Kako to da je s vama danas ostao samo Zoran Čalić, s obzirom na to da je on krajem ’90-ih. prvi otišao iz benda? Tada su ostali i Kruno i Kilmister, a danas je Zoki jedini s vama od ‘pravih Majki’.
To njega trebaš pitati, brate, ne mene. Znaš, on ti je ovako malo ćudljiv. A što se tiče ovih momaka, oni su pravi dečki. I svaka im čast. I ja im kažem: ‘Dečki, svaka vam čast i hvala vam što ste doprinijeli onome što smo mi napravili!’. A Čalić k’o Čalić, jebi ga, napravi bunu, pa onda šuti, pa dođe i tako…
Suradnja je danas dobra između vas s obzirom da je on…
A šta ja znam brate, ne znam ti ja ništa.
Dolazi nam Porin uskoro i vi ste dosta puta rekli da ne očekujete da ćete se dobro provesti u tome. Na temelju čega to mislite?
Normalno, to je normalna stvar. Nema šanse da mi tamo dobijemo išta. Dobit će ovaj, kako se zove, Žare. Onaj što je pravio te spotove, a sad pljuje po svima. Sram ga bilo i stid. Samo to da kažem, sram ga bilo i stid! Druga stvar, on će dobiti Porin, što mi je jako žao, ali, jebi ga, ne’ko mora.
S obzirom da vam se dogodila već jednom slična situacija, kada nakon “Vrijeme je da se krene” niste dobili skoro ništa, kako mislite da ćete ovaj put reagirati ako se to ponovi?
Boli mene ona stvar za Porin, razumiješ? Ja idem tamo s mojim prijateljem, s mojom rajom, da prostite, zajebavati se. Idem se tamo fino provesti. Imamo tamo i koncert, snimanje spota, 5. svibnja u Rijeci. Stereo Dvorana. Tko će biti taj čovjek?
Boltek: Za što?
Za snimanje.
Boltek: Bit će firma jedna.
Znači, više nije Žare?
Nema više ovoga što psuje po svima, nego jedna firma. Jedna fina firmica. Onako, ne znam kako bih ti rekao…
Da vi morate izabrati, kome biste dali nagradu za hit godine?
Dao bi ovima, “Pobjega’ sam jer sam bio đubre”. Kako se zovu oni?
Opća opasnost.
E, njima, mojim Slavoncima.
U zadnje vrijeme vrlo ste često u medijima. Je li borba za Porine razlog tome?
Nije, nije, nije. Zovu me ljudi, što ja mogu. Zovu me ljudi i onda Igor (Boltek op.a.) kaže ‘Ajde, moramo’. Mislim, ne moramo. Ali, eto, ja rek’o šta da radim danas, da sjedim kod kuće? Onda odemo tamo, na radio, na televiziju, i tako…
Što mislite o općoj tabloidizaciji medija, s obzirom da vi najbolje znate što znači ‘žuti mediji’.
Pa užas, užas, užas. Šta da ti kažem? Jel’ čuješ? Užas, užas, užas, brate, užas… Ja sam iz ’80-ih. godina. Onda se znalo točno tko je na televiziji, tko zaslužuje biti na televiziji, tko ne zaslužuje. A danas svaki kurvin sin, izvini, dođe na televiziju. Tamo jebe majku svima. Tamo, ovamo neka treba… Šta ja znam? Pojma više nemam. Braco, ja ti ne gledam više televiziju. Vidio si sad, ja ti samo slušam muziku, i to sa mog CD-a i imam tamo gramofon iza. I samo to, ništa više.
Ima li ijedan medij koji vam se sviđa?
Nema.
Vjerojatno imate problema s odlaskom na tuđe koncerte zbog nedostatka privatnosti. Je li vam žao ako ste nešto propustili?
Nije, zato što su to užasni koncerti. Recimo, kad sam htio ić’, a zapravo nisam htio ić’, nego sam iša’ ka’ čovjek, ka’ pozvan čovjek jer smo mi trebali imat’ taj jebeni koncert. Mi smo trebali biti predgrupa mojoj omiljenoj grupi The Cult. I nisu došli kurvini sinovi, a ja htio da mi se potpiše ovaj pjevač, najbolji, najbolji.
Krenuo je vaš ‘talk show’. Koji su vam bili motivi za prihvaćanje te uloge voditelja?
Htio sam vidjeti mogu li ja razgovarati sa čovjekom kad mi dođe.
Je li vam to danas teret ili je to…?
Teret, teret, teret. Jer sam napravio pet epizoda pa mi je sad već malo teret. Ali ispočetka je bilo zanimljivo.
Svojedobno ste bili veliki uteg na strani SDP-a, tijekom parlamentarnih izbora 2000. Rekli ste da ste to radili iz uvjerenja…
Svakako, svakako. Ovako ću ti reć’: Mi smo onda u to vrijeme mislili da kad skinemo onu vranu Tuđmana da će se pojaviti netko tko će ovu državu napraviti normalnom. Međutim, nitko se nije pojavio. Sad mi je malo žao… Ma nije mi žao zapravo. Mislim, taj Tuđman, svaka mu čast, ne znam što da kažem o njemu… Ali, meni je Ivica Račan bio strašan tip. Mi smo bili tako dobri, u pič… O, izvinjavam se, jako dobri, jako dobri.
Današnja Vlada, nasljednici Ivice Račana?
Ma ne znam šta da ti kažem. To ti je isto k’o Jadranka Kosor. Što oni rade? Ne rade ništa. Zapravo, rade, rade… Radi onaj bahati, Čačić, taj radi. Iako je bahat, taj radi. I onaj iz Rijeke, Linić, taj je bahat isto, ali radi. Neka svi budu bahati, al’ nek’ rade. Jebo ja ove, izvinjavam se svima ovdje, jebo ja ove koji se prave fini pa ništa ne rade.
Pred 20-ak godina politika je otjerala iz Hrvatske i Rundeka i Štulića. Dođe li kad vama da jednostavno, ne možda zbog politike, ali da jednostavno odete iz Hrvatske?
Pa je. Došlo mi je nekoliko puta, međutim ja sam bio vezan lijekovima, znate? Tako da nisam mogao otići. Otišao bih rado jer ova država nije država, sorry.
Kako komentirate nedavne Štulićeve svojevrsne napade na Croatia Records? Ako niste čuli, traži veliki neisplaćeni honorar…
Dobro, pa mislim njemu je stajalo nekih, brat bratu, sad ću ti reć’, brat bratu je to bilo nekih deset godina 900 tisuća kuna na njegovom računu. On to nije dizao. Jer kao, on je, on je… On jest! Zaboli me što je on, al’ nije uzeo. Jebi ga, i šta se sad kurči? I šta bi on sad? Upropastio bi našu diskografiju? Evo mu ga malo (nije potrebno govoriti što je u kameru pokazao, op.a.). Izvinjavam se, ali evo mu ga malo. To mu ja kažem: Evo ti malo, keru jedan! Jebo ti pas mater. Izvinjavam se.
A Darko Rundek?
A Darko Rundek, on je fantastičan. On je pravi momak, ja sam s njime tako dobar. On je pravi dečko, pravi čovjek. Razumiješ? Jesi li ti čuo njegove albume?
Sve.
E pa šta ću ti više pričati? To ti je to buraz. A ovaj što se kurči tamo, što je pobjegao. Ima onu šajkaču u Beogradu… Mislim, jebe se meni što on ima šajkaču. Ali šta se onda kurči? Šta bi on? Mrš tamo, pizda ti materina! Ostani tamo! Izvinjavam se, izvinjavam se. Izvoli.
Vaš najpodcjenjeniji album je “Sedam”. Što mislite, zašto je ostao toliko neprezentiran, s obzirom da ga vi ni ne svirate…?
Sviram, sviram… Al’ dobro, nije bitno. Da ti kažem o tom albumu. Na tom albumu sam eksperimentir’o. Recimo, s duvačima, s pedal steel gitarom… sa svakojakim čudesima. Isto kao i na ovome, “Srce”, tu sam eksperimentir’o. Radio sam, učio sam i te stvari. Ja sam znao da ću jednog dana napraviti pravu stvar, ali mi je trebalo malo godina da to naučim.
Što bi mogao biti vaš sljedeći album? Mislite li da je došlo vrijeme za jednu pravu kompilaciju Majki? Ili možda solo Bare?
Solo Bare. Iako će biti ista ekipa, još s nekim ljudima koje si jučer vidio (na promociji Rašićevog albuma, op.a.).
Nakon toga pustili smo Goranu pjesmu Davida Bowiea “New Killer Star” i pitali smo ga što misli o njoj.
Tko to pjeva?
David Bowie.
Svaka čast. A to je njegov zadnji album?
Nemam pojma.
Ja njega inače obožavam.
Podsjeća li vas riff na nešto? Jeste li se naslanjali na njega kod “Teških boja“?
Ne, ne. Ja volim sve te ljude, razumiješ? Ne znam, ne znam. Riff (“Teških boja” op.a.) je napravio ovaj moj Šiljo. Svaka mu čast, dečko je talentiran maksimalno. I to je to. Ja sam napravio tekst, muziku… mislim, pjevanje. Odsvirao sam to dečkima, oni su rekli: ‘Ajme, koja pjesma‘. Onda smo mi to odsvirali odjednom i ton majstor je rekao: ‘Ovo je hit‘. Ja sam isto osjetio da je hit i ispalo je da je bio hit.
“New Killer Star” dosta podsjeća na “Teške boje“.
A dobro, jebe mi se. Što danas ne podsjeća? (smijeh)
