Jedan od ugodnijih glazbenih noviteta 2005.godine zasigurno je album “Gego&Picigin Band“, istoimenog izvođača. Simpatični i karizmatični pjevač Stjepan Barišić-Gego nije više samo hvarska legenda već se pokazao kao i možda najveća atrakcija ‘koncertnog ljeta’ u Hrvatskoj. Laganini se priprema novi album, a koncertna turneja je i dalje u tijeku.
Na dijelu puta od Hvara do Zagreba, nedgje u splitskom kvartu Sućidar, ‘ulovili’ smo Gegota te putem ugodne čakulu uz kavicu saznali nešto više o njemu… Odmah se ispričavam ukoliko s nekim terminima ili riječima niste upoznati (za svaku nejasnoću dostupna sam na mailu), al tako vam je to kad se dva Dalmatinca začakulaju…
Kao dječak, što si tia postat kad odrasteš?
Tia sam bit nogometaš! A volia sam i jedrit, tako sa sam mislia da ću bit jedrililčar. Nikad nisam mislia da ću postat pjevač.
Jel se može od glazbe živit? Baviš li se ti jos čime, osim glazbom?
Jedva. Da je svako lito ka šta je ovo bilo, moga bi lipo živit. Samo, nije lako doč do vrha, a još teže je ostat na vrhu. Kad gre – gre. Onda gura sve. A kad ne gre – ne gre. Nema više. Inače, ja sam električar po struci. Samo mi se to neda radit. Radim nakit, figure i toteme od drva.
Kako si dobia nadimak? Zoveš se Stjepan Barišić, a otkud sad to Gego?
To je čačin (tatin) nadimak, on ga je dobia još ka klinac. To mu je da jedan čovik koji je iša u 2. svjetski rat, i kako se nije vratia iz rata tako mi čača nije sazna dan danas zašto je dobia taj nadimak.
Ti živiš na Hvaru?
Je. I ne mislim se micat s Hvara. Rekli su mi ovi iz benda – “Stoj ti na Hvaru, i radi dobru muziku i tekstove”. Šta ćeš me micat! Ja u Zagrebu funkcioniram sedam dana. Pet dana pjevanja, a šesti dan gotovo. I onda je Gego nesposoban. Sedmi dan spakiraj Gegota i vodi ga doma. Kad meni nizbrdo nije more, onda sam ja lud!
Primjećujem da imaš prilicno neobičan stil, nesvakidašnji na našoj estradi. Tko se brine za njega? Imas stilistu možda?
Šta će mi stilist?! Ma nemam stilistu nego se tako volim oblačit! Volim se oblačit šareno. Kad vidim sve one crne zvučnike ja bi najradije sve te zvučnike pripitura, jednoga u žuto, jednoga u zeleno… ta crna boja me podsjeća na smrt i na sprovode. Ja ovako spojim složivo s nesloživim. Još je ovo mila majka kakvi sam prije bi. Bia san cili šaren, od glave do pete. Nesklad totalni!
Moram pitat… što kažeš na usporedbe sa M. Chao i B. Marley?
Ja to nikad nisam reka. To me novinari s njima uspoređuju. S Marleyjem, biće jer smo oboje s otoka, ja kantam “Jamajku”, a on je s Jamajke… Moju muziku stavljaju pod reggea, a tamo je najmanje reggea. Moja muzika je pravac Gegizam! Tako ja to zovem. A s Manu Chao ne znam… al prije njima nego ovamo. Premda su to skroz druge finte.
Jesi bia ikad na Jamajku?
Jesan! Hvar je Jamajka! Ratnih godina je Hvar bia prava Jamajka. A ozbiljno… nisam bia na Jamajku, volia bi poč, ali mi ni to prioritet, rađe bi otiša u Afriku, jer slušam takvu glazbu. Samo afričku, i to ne neku komercijalu nego totalno neke nepoznate.
A jel ima koji domaći izvođač kojeg cjeniš, il slušaš?
TBF mi je najjači! Hladno pivo… Sluša sam prije EKV, Bijelo dugme… sve šta je bilo dobro! Mislim, ne slušam ja baš nikoga doma, to više na radiju. Edo Maajka ima možda jači tekst na jednoj svojoj pismi nego ja na cili album, al me samo repanje malo upila. A TBF jesu repanje, al puno melodioznije nego ovo.
Kako je uopće došlo do suradnje s dečkima iz Šo Mazgoon?
Došlo je na njihovu inicijativu kroz “Otoče, volim te”, akcija koju je pokrenuo Šo Mazgoon, prije 2 godine. Cilj te akcije je bio da se zimi dovuče svit na škoj (otok). Sudjelovala je ‘tovareča muzika’, a pozvali su i mene ko gosta. To je bilo na Biševu pri dvi zime. Onda je nakon toga mene Max pozva u studio da idemo to snimat. Snimali smo jedno godinu i po dana, em šta smo tražili sound benda, em šta smo radili aranžmane, a u to isto vrime smo i snimali i pravili bend, pa se to malo oteglo. Onda smo to sve snimili, našli sponzora… i sad nemam više pojma šta se ovo zbiva i događa! Ja sam uvik virova u to da če bit što od toga, jer kad jedanajst godina sviraš… Jedanajst godina solo, a prije sam svira u Aloha bendu.
Jel znas otprilike koliko ste koncerata održali dosad? Nema di niste nastupili…
Svirali smo od Zadra do Dubrovnika. Od 1.7.-18.8. odradili smo 24 koncerta.
I jel ima koji koncert koji bi izdvoija ka najbolji, ili najdraži?
Ovo lito promocija na Bačama u Splitu, ja san bia svud a samo ni na bini. Naručia sam daljinski mikrofon da mogu trčat. Cirkus kolorado. A i ovi koncert nedavno u Boogalooa u Zagrebu… nismo mogli očekivat da če bit hiljardarka ljudi! Ja sam doša na binu sa šugamanom (ručnik), i kad sam vidi da je klub pun, ja počea mavat tim šugamanom i urlat. Ta su mi dva koncerta nekako najdraža.
Da se vratimo na ono ‘nema di niste nastupili’… Nekidan gledam jednu ‘auto-moto’ emisiju, kad ono… Gego na promociji novog modela jednog automobila (neću reklamirat kojeg)! Jel vam to bila potriba?
Zovu te, plaćaju te. Sviraš jer voliš, a onda kad te još i plaćaju za to – diš bolje! Ti VIP koncerti su možda čudni ode, al u Zagrebu i vani je to uobičajeno.
Jel više voliš nastupat na otorenom il po klubovima?
Deset puta je lipše na otvorenom. Bolje na friškoj ariji nego u nekoj kašeti. Premda, isti mi je vrag. Kad sviraš, sviraš! Bilo 20 svita, 200 svita il 2 miljun svita, sviraš ko da ti je ne znam koliko, moraš odsvirat jer su tu ljudi došli radi tebe. Ja uvik odgulim najbolje šta mogu.
Na tvojim koncertima vidim klečiš ti, kleči publika? U čemu je stvar?
A to klečanje je sviranje na mote. Kad sam svira sa Šo Mazgoon, na početku nismo bili baš uvježbani, jer san ja bi odi a oni gore (to je bilo prije, a onda se pojavila potreba za bendom – pa je nasta Picigin Band). Kad ja kleknem, oni moraju bit tiši. I onda kaže Max, bila bi dobra finta da i mi kleknemo. I onda oni kleknu. Pretežno u versovima. Na početku se puno klečalo, onda je to pasalo (prešlo) na publiku, i onda bi ih ubi. Posli promocije u Aquariusu govori meni Ante Perković “Gego, sve 5, al slomia sam se ono klečat!”. Sad smo to malo smanjili. Jadni ljudi cili koncert kleče. A ja moram pivat, trčat po bini, klečat… mislin, ne moran, taki sam pa činim to! Mene da mogu konopom vezat, ja bi svejedno skaka po bini.
Šta sad, još nastupat, il malo u studio? Kad će novi album?
Non-stop sviramo, i lavoramo pisme uz to. Novi album ne virujem da će do lita.
Ko vam piše pjesme?
Ja. 90% ja. Dođem u kafić, počmem baljezgat tekstove, onda ti kažeš nešto, onaj treći kaže nešto… i tako nastane kostur, odnosno refren i jedna kitica. I onda mi je lako napisat tekst, još par versi za to. Svaka priča ima početak i kraj. Možda moje pisme nemaju neke dubokoumne tekstove, al zato svaka pisma ima svoju priču, svaka je istinita.
A ko je zaslužan za melodiju?
Evo ti primjera… Kad smo svirali u Podgori, doša san od doma s novom pismom, u autu sam je otkanta Maxu, došli na tonsku, probali je, i odsvirali je tu večer. Melodija je ‘moja’ al ne znam ja svirat gitaru. Neću onda čoviku koji svira gitaru govorit kako da svira gitaru kad ja to ne znam. Bilo bi prepotentno reč da sam ja sve napravi. Cili bend je zaslužan za to!
Ti si bubanj sviraš?
Je. Ja to kažem lupat.
Moram priznat da sam dugo imala averziju prema tvojoj glazbi zbog pisme “Mama jo son lud”…
To je najgluplja moja pisma. Al nastala je na fronti 1994., i pivam kako smo svi mi ludi šta smo došli na frontu. Kad su opalile granate po nama. Ne spominje se nigdi rat, al je o tome priča.
Dosad ste napravili video spot za samo jednu pismu…
Žare Batinović je napravia prvi spot za “Jamajku”. Drugi singl je “Dobar don” i snima se video spot 10.-14.11. , lokacija Hvar-Split, i njega će radit isto Žare. A vanka će valjda oko nove godine.
Čula sam da si nagovoria Hvarane da ne prže tvoj CD, nego da ga kupuju… kako ti je to pošlo za rukom?
Nisam ih ja nagovoria. Kad sam ja doša sa CD-om u Hvar, ima sam ih 25 za podilit svojim ljudima. I dajem ga svom najboljem prijatelju, a on govori: “ne ne, ja ću dva”, i vadi pare. Niko nije tia uzet CD bez da ga kupi. I onda su oni sami isfurali parolu ‘ko prži bu spržen!’. I nije bilo druge! Otišli svi ti CD-i u sat vrimena, i nazva ja u Aquarius – “Šaljite još CD-a!”. I malo po malo… cup! 800 CD-a sam ja u Hvaru proda ovo lito, ja ko izvođač! Nisam moga virovat.
Kako se nosiš s tempom kojeg donosi slava?
Nosim se. Navikneš se. Meni je običaj poslio svakog koncerta otić u publiku, prvim redovima dat ruku i zahvalit šta su došli. Lipo je čut kad dođu ljudi reč ti: “Svaka čast majstore!”. Meni je veliki glazbenik, i velik čovik, onaj koji ne glumi da je iznad nekog. Svi smo mi isti. Neću ja sad umislit “Ja san velik” pa šta ću ja s vama pričat, jer ja san Gego… neš ti Gega!
Imam još jedno privatno pitanje, i jedno glupo al aktualno pitanje… Primjećujem da nisi mrzak ženskom rodu, nemoš promašit vriskove i izraze na licim… Znam i ja par ‘djevojčica’ koje lude za tobom, pogotovo kad se skineš gol do pasa. Jesi slobodan?
Imam djevojku. Sretno zaljubljen. A gol sam do pasa jer mi je vruće.
Jel bildaš?
Ne. Bavia sam se jedrenjem i nogometom. Sad ako i imam koje kilo viška, popijem na koncertu 3 litre vode, iskačem se, i izgubim 2 kila.
A sad ono glupo pitanje… Jel mislis ti da bi nam bilo bolje da udemo u EU?
Da, ali ne pod svaku cijenu. Ne da im se prodamo.
Lipo je bilo, al gremo dalje, svak svojim putem… Gego&Picigin Band uvijek misle na svoje fanove i negdje u periodu oko Božića daruje vas bonus-iznenađenjem. Ono čeka svakoga tko kupi CD. Neću vam otkrit o čemu se radi, al svidit će vam se, vjerujte mi na riječ!
