Još jedan promašeni eksperiment

End Of Everything je još jedan u nizu ‘modernih’ metal bendova, čiji eksperimenti nisu donijeli neke posebne rezultate. A u njima su se upotrebljavali thrash, death i heavy metal, koji su se miješali s coreovima; hard, metal i thrash. Rezultata toga je jedan sasvim prosječan albumčić, koji bi većinu slušatelja, pa čak i onih kojima se dopadaju takvi miksevi, mogao ostaviti ravnodušnima.

Uz guturalne/screamnig/clean vokale, thrash ritmove i riffove, tu i tamo hevijanerski nastrojene gitare te nezanimljive, polumonotone ritmike, teško da bi se moglo ozbiljnije uživati. Sve je to jako puno puta pokušano i prokušano, tako da se zaista nema puno toga za reći i čuti.

Jedino što se meni učinilo nešto drukčijim je povišena razina atmosferskog ugođaja, ali tek tu i tamo, na mahove. Od koliko – toliko zanimljivih pjesama, pronašao sam “Black Mask“, koja u opisanoj stilskoj formi posebno ističe melodiozne gitare, te “Calm“, jedan od tipičnijih death/thrash naslova.

Usprkos svemu što sam iznio, smatram da svatko zaslužuje priliku, pa tako i ovaj britanski bend. U svakom slučaju, treba se čuti što to on nudi, a s obzirom na svakodnevno nicanje novih metal sljedbenika, ne treba sumnjati u to da će se i EOE-u pridružiti neki od njih. Upitan im je tek broj.