Tu sam sretan
Di čujem djevojačke pjesme
Ležim u sijeni hrašča
Pijem hladnu vodu iz česme
Pod penđerom mi snaše
Sviraju tamburaši
Di se uprežu čilaši
Znaju me svi salaši
Di gori ona lampa
Di onaj đemram škripi
Tu će mi duša skončat
Tu su mi dani lipi
Di grad mi je kirvaj
Selo, prelo i rakije vrelo
Di živim ko bećar
Pa me znade svako selo
Tu sunce polje kupa
Tu mi je jedini dom
Tu kosti mojih predaka
Sanjaju slatkim snom
Ne mogu to opisat
Ne bi drugdje znao disat
Od tuge bih umro
Da ne mogu žito mirisat
Da ne vidim svog šora
Ili svog sokaka
Prije nego sklopim oči
Još jednom prije mraka
Tu me napravio ćaća
tu me mater slova učila
Ako budem morao otić
Tu ću se vratit ja
Di je moja njiva
Moja šljiva
Moga konja grvia
Moja krv živa
Di rijeka Bosut pliva
Di pale svijeće za heroje
Što su ginuli za boje
Na ponos i čast
Slavonije moje
I kad poželiš se ravnice
DOĐI U VINKOVCE
Sve moje ceste su davno zarasle
Stojim na pragu vrata Hrvatske
Zovu te, zovu ravni slavonske
DOĐI U VINKOVCE
Veličam slike svete
Što sam Slavonsko dijete
Od glave do pete
Pa mi iz grla pjesme lete
Rodnome kraju
Mome milom zavičaju
Di me ljudi znaju
A zvijezde mi lijepše sjaju
Di se nebo lijepše plavi
di su osjećaji pravi
Na najbolji mogući način
di se slavi
Rakija grebe ko slama
Druga već ide sama
Niz grlo u vene
Svaki put kad pisma krene
To je moja Slavonija
To ti je moja ravnica
Razigrani vranci
Svud okolo živa dica
Pa kad svirne tamburica
Lijepše od cvrkuta ptica
Lakše je prebolit
Bol onda postane sitnica
To ti je moja dika
Svako drvo iz šljivika
Ljudska mašta ne bi mogla smisliti
Ljepšega vidika
I kad ne bude me više
Kad napustim tu idilu
Ljubit ću u raju
Prelijepu Slavonsku vilu
Bogu smo dragi mi Hrvati
Pa ću molit da me vrati
Još posljednji put
Da gledam dok se žito zlati
A kad me opet gore vrati
Zahvalit ću Mu prvo
Što nam je dao komad zemlje
Što je za Sebe sačuvo
I kad poželiš se ravnice
DOĐI U VINKOVCE
Sve moje ceste su davno zarasle
Stojim na pragu vrata Hrvatske
Zovu te, zovu ravni slavonske
DOĐI U VINKOVCE
Klize mi suze po licu
Dok slušam tamburicu
Kad prsti taknu žicu
Ne dirajte mi ravnicu
Al sinovi tvoji Slavonijo sad te paze
I nikad više tuđe noge neće da te gaze
Ginulo se prelagano
Previše naroda plakalo
Predugo je raj na zemlji ličio na pakao
PALILI SU NAŠE ŠUME (mi smo ih opet zasadili)
RUŠILI SU NAŠE KUćE (mi smo ih opet izgradili)
Ubijali su moj narod
Al smo ostali na svom
Da branimo svoj dom
Jer volimo svoj dom
I vjerni domu svom
Kad Sokolove zove
Slavonija majka
Pjevat će se riječi ove
Ljubi svoje boje
Srce slavonsko je
Rakija u krvi
Ja volim ljude svoje
Pa svečana oda
Svira svetoj zemlji roda
Jer plaćena je krvlju
dok se sanjala sloboda
I kad poželiš se ravnice
DOĐI U VINKOVCE
Sve moje ceste su davno zarasle
Stojim na pragu vrata Hrvatske
Zovu te, zovu ravni slavonske
DOĐI U VINKOVCE
– Ispravi tekst –
