Imaju brutalnu liriku, sirovi su, beskompromisni, što odvratniji, to bolje. Provociraju, vrijeđaju, crni humor njihov je stil. Nikad ih nije prihvatila kvazi kulturno-umjetnička splitska elita.
Za sebe kažu da su bolji drugoligaši, nikad neće uć u prvu ligu, al’ to
im je ok. Oni nisu splitsko dite, oni su splitsko kopile.
Frontmen kida ugovore ispred diskografa. Napunili su splitsku Kocku i
rasprodali zagrebački KSET. Uskoro bi im trebao izaći drugi album s pokojom
o debelim ženama i gejevima. Ako se pitate zašto sarma ne leti, ili
zašto Dubioza kolektiv prodaje muda za bubrige, pročitajte razgovor s
jebivjetrom Kojom, frontmenom Đubriva.
Nastalo je krajem ’93. kad smo imali 17 godina, iz čiste dosade, imali smo višak ideja i višak vrimena, bili smo mladi. Ne mogu čak reć da smo bili nešto izrazito talentirani. Bili smo navodno duhoviti, a to ljudi vole, te naše budalaštine. Našli bi se u mene doma i snimali te naše gluposti, i neke se stvari snimaju dan danas. Ljudi bi dolazili u mene doma, to smo zvali preslušavanje novog albuma, onda bi se smijali, to bi bia opći cirkus. Napravili smo tako par puta, vidili da se ljudima sviđa i da ljudi i iz drugih kvartova dolaze kod nas. Imali smo probe u Domu mladeži dok je još bia neizgrađen. Nismo nikad skidali tuđe pisme, samo naše. To i dan danas savjetujen mladin bendovima. Kad god počinjete, počnite od svog početka. Nećete ništa dobit šta skidate The Rolling Stonese ili Iron Maiden. Oni su velikani, ti nikad nećeš biti The Rolling Stones, ni Iron Mainden, zato ne skidaj druge. Divi in se i slušaj ih, ali budi svoj. Ako triba i mazni malo, svi to rade. Iznenadila bi se koliko velikih bendova to radi, još od ’70-ih do danas. Ali uvik priporučan autorski rad. 
Tko je prepoznao Đubrivo? Što se sve događalo s bendom?
Prije ti je bia krug ljudi koji je radia koncerte u bivšoj vojarni na Visokoj, a paralelno je funkcionira Rock FM klub. Ko je bia lošiji, svira je na Visokoj, a onda je radom doša do Rock FM kluba. Mi smo svirali gori ’94. godine, obrukali smo se samo tako, bili smo daleko najgori bend. Tad smo svatili da triba nešto poduzet, imamo simpatične pisme, al ovako dalje ne ide. Ko nije moga pratit, otpada. Vidili smo da nešto možemo stvorit, ne možemo sad bit The Beatlesi, al nešto bitno možemo napravit. Formirali smo stalnu postavu, bili smo predgrupa Hladnom pivu di nas je čulo po 1500 ljudi, nekakav kult se stvorija, glas se proširija, neki splitski luđaci pivaju neke bolesne tekstove. To je bilo doba kad nismo imali ni “Vaša kćerka” ni “Porno star”. E međutim, u Splitu postoji neka kvazi kulturno umjetnička elita. Za tu elitu udoborovoljit tribalo se malo više saginjat. Mi se nikad nismo volili saginjat, uvik smo stajali na svom. Da bi mi njih udobrovoljili, tribalo je ulazit u kompromise. Tipa možete doć svirat na otvoreni koncert na Rivi, ako ćete svirat prvi. Ma nema šanse. Prodajen više karata od svih skupa, osim TBF-a. A ja da otvaran koncert u 6 popodne za neke mamine i tatine sinove, ma ne dolazi u obzir. Dosta san tvrdoglav. Držin svoje i rijetko kad pristajen na kompromis, jedino ako je baš ono… evo zamolili su me da prominin par redaka iz pisme “Pornostar”, al ne zato šta su bili prosti, nego čisto poetska intervencija. Ako je kompromis smislen, uvik. Al nemoj tražit da buden nešto šta nisan. Đubrivo ne može pravit balade i ljubavne tekstove, nije bend za curice. Dječaci npr. imaju u svom opusu ljubavne pisme, dok Kiša metaka neće. I TBF je varira od prvog albuma, šta su i oni rekli u intervjuu “Tu du du du, nema nam pomoći“. Ja ne mogu u jednoj stvari pivat “Moja strast je nekrofilija“, a u drugoj “Draga ja te volim“. Prvo to je neodgovorno, kako će te ljudi svaćat ozbiljno? Nakon ko zna koliko svirki u Splitu nas je ta kulturno-umjetnička elita kao priznala, ali nikad nas nisu do kraja prihvatili. Sićaš se one generacije kraja ’80-ih, Dino, Belan, Đavoli, Gibo, Daleka obala… Oni su bili splitska dica, a Đubrivo je splitsko kopile. Ovi veliki nas nikad nisu prihvatili. Split se uvik ograđiva od Đubriva. Ka je, naši su, ali… pomrsili smo im mnoge račune, došli smo sa svin ovin grezarijama i prljavštinama. Mi nismo tili radit nešto šta će se svidit ljudima, a svidili smo se ljudima i to oni nikad nisu mogli progutat. Njima su se otvarala sva vrata, nama nisu. Unatoč tome uzdigli smo se među možda top 5. Uz Dječake, TBF, Živo Blato… nećemo sad govorit o Gibi, Oliveru…
Koji su bitni događaji u karijeri Đubriva?
Kad smo ’99. snimili demo “Zašto sarma ne leti”. S tim smo otišli na HGF u Zabok i tamo smo pobijedili u konkurenciji od milijardu bendova i to su bili respektabilni bendovi. Od tada su nas počeli doživljavat malo ozbiljnije. Zagreb je tek 2006. kapitulira kad smo rasprodali KSET. I taj dan smo potpisali ugovor s Menartom. Menart je napokon prista nama izdat album. Nisu uložili ništa naročito para, al album se proda solidno, zaredali su se koncerti… Đubrivo je nakon 12-13 godina rada napokon posta bend kojeg priznaju.
Nakon albuma 2007. do danas, gdje je zapelo?
Ma znaš kako ti se prodaju albumi? Recimo Gibonni izda album pa mu dođe T-com i otkupi 10.000 komada i kao on je proda to. Oni to onda daju svojin klijentima na poklon. Uglavnom… Od 2007. do danas… bilo je dosta koncerata. Nas je taj album zateka dosta kasno, ja san tada ima 31 godinu, šta definitivno nije debitantska dob i taj album te ne može uzbudit ko kad imaš 22-23. Nije nas sad to nešto toliko fasciniralo jer smo svirali milijun koncerata prije. Dragaš, koji je inače najpokvareniji smrad na sceni, kaže da je 13 godina svjetski rekord u postojanju benda na sceni koji nije izda album. Ma majku ti jeben ko je kriv zbog toga? Ti i takvi ste krivi, šta nikad niste dali priliku. Bend koji je 13 godina punija klubove, mi smo godinu prije izlaska albuma, znači 2006., rasprodali Kocku. Prodano je 700 i nešto karata. A na promociji albuma je bilo priko 800 prodanih karata. Navodno je jedino Kočani orkestar ima više, al eto ponosno držimo drugo il treće misto. Đubrivo definitivno nije bia bend za podcjenjivat. Čudia san se kako mi prodamo 1000 karata za koncert, a neko ko proda 200 karata izda album. Dijelom je tu kriva i moja tvrdoglavost, šta san ja doslovno kida ugovore isprid diskografa. Lik me oće vezat na 7 godina. Ma daj molin te, ne dolazi u obzir. 
Što je sada s drugim albumom?
Prvi album nas je zatekao kad smo već imali puno godina. Puno je obaveza, svi rade, pa su došla dica, brakovi… ne može onda bend više funkcionirat da se vidimo svaki treći dan na probi. Onda smo imali veliki kreativni zastoj. Zato je pauza preduga, od 2007. do danas. Uspili smo se nekako skrpit, uvrstili smo neke stvari sa “Sarme” koje tamo nisu stale. Te su morale bit. Ne bi tija da ni jedna dobra pisma ostane negdi zapostavljena. Snimili smo tih 5-6 stvari, snimili 10 novih. Mogli smo mi dosad izdat 3 nova albuma, al kakvi bi bili? Neću izdat sranje od albuma, neću, ako triba 20 godina! Novi album – bolje da bude genijalan, jer smo inače propali. Jer napravit toliku pauzu pa sranje od albuma – pozdravi se. Album je poslan u diskografsku kuću na preslušavanje, pa ćemo vidit šta elita kaže. Ima baš lipe 2-3 pisme, to su ove malo veselije. Napravimo recimo neku pismu s molskim tercama, neke žestoke riffove… ma nije ljudima do toga, to mi radimo za svoj gušt. Onda napravimo par da se ljudi vesele. Imamo jednu super pismu o debelim ženama, zove se “Smršavi!”, imamo jednu o gejevima. Ja ću opet doć na tapet ko homofob, al pisma je sve samo ne homofobna. Imamo par krvavih, ima jedna di ubijan likove iz bajki, “Krvava bajka”, preuzea san samo naslov od Desanke Maksimović. Bit će dobro ja virujen. Lirksi smo i dalje ostali jaki, poezija je dobila svoj oblik. Nećeš recimo više čut stvari koje se ne rimuju. To me recimo nervira u hip-hopu, te lažne rime. Rima je bitna, al šta će ti ako je bezvezna. Sad 90% tekstove pišen ja i basist nešto. Mene moj gitarist zajebaje uvik “Ti si linčina koja nema pametnijeg posla, jebivjetar si i onda ti gluposti padaju na pamet“. Ali da mi je ne znan koja briga na pameti, i da san bilo di, meni će opet doć stih u glavu. Iden ulicon i padne mi rima na pamet onda odma vadin mobitel i pišen. Inspiracija je iz svakodnevnog života, ali nije svakodnevna inspiracija. Nekad prođe i više miseci i ne padne mi ništa na pamet. 
Možeš li živjeti samo od muzike u Hrvatskoj?
Možeš živit od muzike, ako si podoban, ako se uvlačiš di triba… može se živit naravno, ako si na pravom misu u pravo vrime i ako je neki pravi igrač iza tebe.
Evo Justinsi su izdali album “Na krivom mjestu u pravo vrijeme”…
Od njih san više očekiva. Ska je danas moderan. Prvo kad si iz Splita, to odma otežava, drugo, danas ima toliko ska bendova u nas da je konkurencija ogromna. Postolar Tripper, Kawasaki 3p. Meni je osobno malo puna kapa puhača. Ko god stavi trubu u bend (ne mislin na ove nabrojane bendove), cijena odma duplo skače. Onda smo mi rekli napravit ćemo jedan album samo s trubama, da zaradimo napokon nešto u karijeri.
Koja vam je ciljana publika?
To je muzika za dicu. Ciljana publika jesu srednjoškolci naravno, sigurno nas neće slušat 50-godišnji doktor medicine, mada svašta doživljavamo, ali to je uglavnom za mlađu publiku. Iako, neki dan san objašnjava prijatelju da nema Dostojevski veću vrijednost od Hans Christian Andersena koji je pisao bajke. Aj ti zabavi dicu. Dica su zahtjevnija od odraslih. Ovo su vrlo plitke teme, niske strasti, dosta je to prizemno, zahodske šale. Ma nek su zahodske, al nek nisu banalne. Meni ljudi kažu “Vi prostačite“. Al u 17 stvari ima možda 3 psovke. Nije bit psovat, svak može psovat, aj ti napiši pismu bez psovki, a da bude zanimljiva. Bit je sa šta manje prostačenja napisat pismu, a da nude šta odvratnije. Imamo na novom albumu pismu koja se zove “Nenadani abortus” o ženi koja je trudna vozila i kako je bila pijana, zalipila se u prometni znak. Odvratno, al to se od nas očekuje, mi smo Đubrivo.
Kvazi kulturno umjetnička splitska elita, tko su oni?
Ljudi na položaju. Drže sebi za pravo da se podstavljaju iznad tebe bez pokrića. Ljudi koji imaju bogatog tatu, ili slikar čiju sliku niko nikad nije kupija. Split je iskompleksirana sredina. Uvik je neko bolji, iznad nas, a zapravo tu ima toliko talenta. Međutim, krivi ljudi su na krivim položajima. Još kad te mediji začine… a mediji su naravno Zagreb. Sve šta vridi dolazi iz Zagreba, ili iz regije, pod navodnike, a vi doli, ko vas jebe, vi ste provincija. Zar nema ništa drugo ako se ne događa u Zagrebu? To u kombinaciji s našim mentalitetom ubija kulturu. Split ima problem s tin da mi gazimo svoje, iz ljubomore, zavisti, iz tih nekih kompleksa… ja iman puno manje ljudi u Splitu na koncertu otkad smo počeli svirat po drugin djelovima države.
Evo sad su jako popularni Dječaci i Kiša metaka…
Hip–hop nikad nije bia moj đir. Mislin da je Vojko jako nadaren momak, podržavan njihov rad. Pogodili tu jednu žicu, ali i imaju ogromnu, ogromnu medijsku podršku. Ne govorin to ko nešto loše. U tome šta rade su kvalitetni, ali mislin da će se i njih Split pomalo počet odricat. Njihov je hype sad, ko šta je naš bia prije 5-6 godina, svako doba donosi svoje heroje. Nema ovde, osin TBF-a, oni su prva liga. Ne možemo se uspoređivat s prvoligašima, Dječaci tek tribaju uć u prvu ligu, a Đubrivo nikad neće uć. Mi smo uvik bili bolji drugoligaš i to nam je ok. Dječaci imaju “Za bebu” ili “Miris”. Đubrivo to nema, niti će ikad imat. “Lovrinac” ima 3-4 milijuna pogleda na YouTubeu, toliko nemaju neki svjetski hitovi. Ali da Dječaci ne valjaju, nema tih para i tih medija koji bi napravili nešto od njih. Kad imaš osnovu za napravit veliku stvar, mogu te medji malo progurat, ali ne može Đubrivo s takvim tekstovima napunit dvoranu kad piva o tome kako jebe mrtve. Ljudi imaju svoje limite i ne mogu ić priko njih.
Kakav je život benda?
Život benda nije toliko spektakularan kako ljudi misle. Znali smo nekad vodit ljude sa sobon. Uzmemo kombi, ukracamo se i idemo. I sad ljudi očekuju ko zna šta, rock putovanje, sex, drugs and rock’n’roll. Neko stavi Rokere s Moravu, onda se mi tu zajebavamo, pričamo, dođemo tamo, prisvućemo se, odradimo koncert, a naši prijatelji su mislili da na putu radimo ko zna šta. Život rock zvijezde je posal ko i svaki drugi. Moraš bit na vrime na probi, moraš se naspavat… nema droge, nema gluposti… mislin bude svega, ali u razumnin količinama, događa se svašta, ali nisu više ’70. Nije to ono da te sad čekaju 3 zgodne grupie plavuše u backstageu. Nekad se zna desit i da nema backstagea. Backstage je luksuz!
Kakvo je stanje u medijima, koji je glavni problem?
Opća žutica. Hepatitis. A mediji imaju problem banalnosti po meni. Mediji su prilagođeni mediokritetima, više ne odgajaju ljude, nego daju ono što oni žele čitat. Mediji bi tribali imat edukativnu ulogu. Dobro je da postoje mediji koji se bave banalnostima, poput “Je li princeza Diana prnila prije smrti ili nije i koliko se to daleko čulo“. Ali moraš imat i ozbiljne medije koji će pisat o nečemu ozbiljnome. Ko in je simpatičan od njega prave boga, a ko nije njega bacaju u blato.
Zastupljenost politike u bendovima je sveprisutna, a publici se očito to sviđa…
Dubioza kolektiv je bend za ljevicu, ko šta je Thomson za desnicu. Potpuno ista stvar, jednako je stupidna publika jednih i drugih. Nema tu razlike, jednaki su fašisti. Ne kažen da su bendovi fašisti, nego njihova publika. Zna se kakva publika dolazi na Thomsonove koncerte, zadrti desničari, domoljubi i čak ekstremnije od toga. Isto tako, ljevičari su fašisti na drugu bandu jer isključuju sve šta nije po njihovim svjetonazorima, jednako ko i desničari. Sve je danas politika. Ljevičarski mediji su netolerantni. Ajde ti budi kao rocker ili metalac i deklarirani katolik, vjernik i uspi u tome. Nema šanse, ljevičarska publika će te automatski, fašistički isključit. To ti je taj paradoks, neoliberalni fašizam, koji se širi uz blagoslov medija. Mediji ti ne dozvoljavaju da budeš drugačiji. Ja san isto više livo nego desno, vjernik nisan, nisan homofob, nisan patriot, ali branin pravo i ovih drugih da razmišljaju na način kako razmišljaju.
Kako su mediji utjecali na karijeru Đubriva?
Pa mediji su to poprilično izignorirali. Da je meni bilo 10% podrške koliko recimo imaju Dječaci, ne govorin ovo u lošoj namjeri, mislin da bi Đubrivo napravilo puno više. Ne na njihovom nivou jer im je šira publika. TBF je recimo posta pop, al meni su zadnja dva albuma super. Uglavnom, mediji su Đubrivo prilično izignorirali, a vjerujem da je dobrim dijelom kriv i moj nadobudni stav šta ja izravno na koncertima govorim i protiv medija i protiv novinara. Evo na primjer šta Damir Urban ima radit javno na inauguraciji Ive Josipovića? Jel to rock’n’roll?! Zašto je Let3 dobija stanove od grada Rijeke nego po političkoj liniji? Zoran Milanović bio u backstageu na koncertu Hladnog piva? Ma jebem ti mater. Goran Bare se slikao s Đurđom Adlešić? Ma odjebi. Zašto je umra rock’n’roll? Pa zato šta su se političari slizali s njin. Šta ima politika s rockom? To ti je isto ko veliki buntovnik, a najbolji učenik u razredu. Ma ili si jedno ili si drugo!
Ima li onda rock’n’roll u Hrvata?
Ako ga i ima, on je marginaliziran. Ne moš dobit medijski prostor, ako nisi njihov. Zna i porijeklo presudit. Koliko god ovo fašistički zvučalo, a nisan fašist, zna porijeklo presudit. Čin si tuđi odma si egzotičan. Dubioza kolektiv da nije iz kraja iz kojeg je, da su npr. iz Ogulina ili Karlovca, bili bi 10 puta manji nego šta jesu. Živilo bratstvo i jedinstvo i nova Jugoslavija! Dosta mi je tih utopističkih ideja. Možemo li se za promjenu ne bavit politikom? Ta nesretna Dubioza mi to prodaje kao da je to nešto spektakularno. “Ja san inovativan i pivan kako su političari u kurcu“. Imaj mozak, znan da su u kurcu. Ali ljudi misle “Ja san intelektualac ako slušan Dubiozu kolektiv“. Ma moš mislit. Ajme odma se raspizdin kad pričan o Dubiozi. To je prodaja muda za bubrige. Zadnji album od Dubioze je čista cajka. Zapivaj in refrene, to je cajka!! Al aj imaju ok liriku, znaju rimovat, znaju napisat. I pokušavaju bit Rage Against Machine i Manu Chao.
Koje bi ti bendove izdvojio?
Sve šta bi ja izdvojio, o tome mediji ne pišu. Cota G4. Ja san staromodan, ne volin ove dub stepove, hip-hop, hop cup, daj meni Status quo i ja sritan. Volin slušat splitski Ultimatum. Ima Split jako dobrih bendova. Cojonesi su ok, nije moj đir, al poštujen to šta rade, cila ta stoner scena je u redu, znan da rasturaju po Zagrebu i imaju jako puno publike. Ne volin recimo šta je scena zagušena tim ska bendovima, svi neke trube, hopa cupa, dance. I svi su socijalno angažirani! Ima li više iko da se zajebaje? Svi su nešto ‘oh društvo, sistem u kurcu’, daj jebote oslobodi me, u kurcu mi je i bez tebe. Evo Brkovi se zajebaju. Cajka nije moj đir, al kad ih vidin kako srčano rade, to mi je simpatično i dragi su mi… Trenutno je na snazi propast hrvatske glazbe, popularnost Brkova je odraz propasti. Poštujen to šta rade, al to šta su oni toliko slušani je smrtonosna bolest hrvatske scene. To je prodaja banalnog za kvalitetno. Oni su svjesni toga, znaju da je to sprd.
Čime se članovi Đubriva bave? Ti si jebivjetar… a ostali?
Ja san jebivjetar, naravno. A svi ostali nešto rade, jedan predaje glazbu, jedan prodaje kompjutere, jedan radi u brodogradilištu i tako…
Znači plan Đubriva je izdat više taj novi album i…?
I dočekat 20. godišnjicu benda. Ovo sada je ‘do or die’ situacija. Ili ćemo napravit nešto s novin albumom ili idemo u penziju. Ako novi album ne napravi nešto šta triba, to je kraj. A možda i nije.
