Vjerujte mi, ovo je zaista jako kratak intervju. Razlog tomu jest što smo ovaj intervju isplanirali telefonski. No, nakon svega par pitanja, linija je puknula i više nismo bili u mogućnosti stupiti ponovno u kontakt s Bloodhound Gangovim DJ-em, Q-Ballom. Kako to već biva, do onih interesantnih pitanja nismo ni stigli. Izvukli smo tek pokoju informaciju o novom albumu “Hefty Fine” koji je izašao pred koji mjesec.
No, nadamo se da vas manjak informacija o tome kako danas Bloodhound Gang živi neće pokolebati i da će zagrebačka Tvornica 13.2. biti krcata.
Vaš novi album je izašao u listopadu, no većina recenzija nije bila previše pozitivna. Jeste li razočarani radi toga?
Nikada nismo imali dobru recenziju. Jednostavno smo došli do zaključka da ako se ljudima ne sviđa koncept, neće im se sviđati ni naši albumi. Mislim da mogu na prste nabrojati koliko smo dobrih recenzija imali u zadnjih 12 godina. Ali, kada pogledam malo to sve, čini mi se da su svi ti ljudi koji pišu kritike zapravo ljudi koji bi htjeli biti muzičari, muzičari koji se muče ili koji nisu uspjeli pa im je ostao gorak ukus u ustima i osjećaj da bi oni siguno to mogli bolje napraviti.
Prije nekoliko godina bili ste jedan od najpopularnijih, ajmo to nazvati, MTV bendova. Mislim na razdoblje “Hooray For Boobies”. Što ste radili u međuvremenu dok vas nije bilo?
Bili smo na turneji skoro dvije godine. Kad smo se vratili, posvetili smo se malo svojim životima. Bacili smo se na dekoraciju naših stanova, pa se naš gitarist oženio… Umjesto da odemo u studio, odlučili smo kupiti svu opremu koja nam je potrebna da bi napravili album. Tu smo potrošili nešto vremena, pa dok smo se uopće naučili na tu opremu, to također. Zapravo nam je trebalo samo godinu i pol da snimimo sam album. Kad to zbrojiš, ispadne četiri godine.
Da li vam se čini da je taj vaš stil neki ostatak iz devedesetih i da ljudi više to ne puše? Meni se čini da je sada navala žešće muzike tipa Franz Ferdinand ili Arctic Monkeys.
Zvuk koji smo imali devedesetih jest iz devedesetih. Mi nikada nismo radili muziku samo da se uklopi. Imat ćemo rap stvar, rock stvar, punk, pop… Nemati žanr je bolje nego biti rob jednog ili zatočen u jednom. Na sljedećem albumu ćemo možda imati country stvar. Nije da gledamo top 50 i vidimo, aha, Coldplay ima četiri stvari gore, ajmo napraviti takvu stvar. Ono što nas potakne i motivira, na tome i radimo.
