Aktualno

Ples s fašizmom

25.5.2011. @ 08:43 Igor 'Yuri' Jurilj

Ako je manerizam totalitarističke ideologije invociran jubilejom u Boogaloou - areni borbe sa sustavom, onda je jezik ključ interpretacije koncerta ki se je odvijal v soboto, 21. maja. Die Sprache oblikuje stvarnost, jezik kuje budućnost, la langue je najglasniji instrument Laibacha.

Jezik proroka artikulirao je novu teoriju kataklizme, možda silno priželjkivane apokalipse do razine da je postala ironijom u trenutku kad se okupljeni Volk na mračnim zidovima pred vođama osjećao kao da doista vani sijevaju munje i gromovi.

/ foto: Ivan Bilobrk

Možda je i bilo vrijeme za čuda jer personne ne voulait fermer les yeux, već se gotovo hipnotički upijao das Diktat von der Plattform; la dictature omogućena nostalgičnim modusom lajbahovske revizije. S tretiranjem ideoloških kontroverz z njenimi lastnimi mehanizmi i dalje je bilo teško razlučiti satiru od Rauscha; kako na pozornici, tako i među Volkom jer govorilo se les memes langues, ali iz različitih pozicija zbog čega dio publike s kužnim bruhom jest vjerovao da je dio Volka, dok je drugi – Publika - tendirao interpretaciji heppeninga kao postmodernističke satire artikulirane mehanicistički hladnim i indiferentno eksplicitnim kadrovima.

S ovim plošnim ciklusima stapala su se i četiri crna jahača apokalipse predvođena hladnokrvnim Milanom Frasom glasa zavodljiva da ponovno zavede kako se zavađalo, herrscht wie man herrschte, unatoč transparentnosti ironije proti tisti hipnozi, zaradi česar se zdi da bo Volk und die, die ein Teil von ihm werden wollen, immer eine Herde bleiben, unatoč tome što si on međusobno recitira "Brat moj" i "Alle Gegen Alle" jer la langue govori više nego što ponekad kaže, a što je artikuliranijana misao, l'effet est plus extreme.

Stoga, mnogi poklonici Laibacha, naoko prisni poetici subverzije, die Subversion sehen sie vor ihrer Nase nicht, misleć' o junaštvu onog što ona subvertira, 'junaštva' kojeg ona revidira.

Laibach tako nivelira različite faze v projektu revizije; marširajući prema fuziji snažnih antikviteta in recentnijeg industrial zvuka, ipak ostajući pod okriljem tradicije martial industriala ki objašnjava narav mehaničke hladnoće i naturalističke sirovosti. Tako prvom polovicom koncerta dominira stari Laibach, odnosno drugom novi i ebenso aggressiv ("WAT" i "Volk").

Jezik tmine podredio je crno-smeđi Volk i šaroliku publiku, unificirao glorifikacijom u magli zbog čega se ponovno fanatično traži stupanje na platformu; prva koračnica općenja s hladnim udarcima satkana je od američke himne i 'sakralne' Opus Dei. Ali, oprez, oprez, maljevi će se križati naposljetku vječito sugestivnim interpretacijama "Life is Life" pred slawischen Völkern die gerne tanzen mit...

Fotografije s koncerta objavljene su u našoj foto galeriji.

(jezik oblikuje ideologiju, te analogno s albumom "Volk" tekst poprima slične konotacije)

Izvještaji